Incredible Hulk nije došao do Premijer Lige. Moram priznati mi da je vest o njegovom transferu došla kao veliko iznenađenje. Kada je došao poslednji dan prelaznog roka u Evropi, bio sam ubeđen da će se neko isprsiti (Romane?) i dovesti ga u Englesku. Obzirom na cenu, nije bilo puno konkurenata. MU je već kupio Van Persija i Kagavu, Arsenal je kupio najviše u istoriji i ostali su samo Siti i Čelsi sa računom dovoljno jakim da isplati Porto i njegovog umešnog vlasnika. Totenhem ima pozamašan budžet ali obzirom na krah u jurnjavi za četvrtim mestom i LŠ, nekako je bilo jasno da je to najmanje realna opcija. Celo leto se pričalo o njegovom sigurnom prelasku na Stamford, čak ga je Ramireš i javno očekivao. Bilo je i logike u tom potezu - Čelsi ima samo jednog pravog napadača - Toresa, a igra 4 takmičenja i milijardu utakmica godišnje. Iako Hulk u Portu uglavnom deluje s desnog krila ili kao polušpic (i hrani Marka Janka kao što je ranije Falkaa) jasno je da po skillu i konstituciji lako može igrati kao pravi špic (što je pre Falkaovog dolaska na Dragao i igrao) i davati golove. Naravno, zamišljala se i kombinacija Azar-Hulk-Tores od koje je zastajao dah. Nekako, pregovori su se odužili, problem je i predstavljala činjenica da je Hulkov agent famozni Vagner Ribeiro, veliki majstor muljanja i ugrađivanja u transfere. Kada čovek pogleda njegov portfolio (Hulk, Nejmar, Lukas Moura..) jasno je o kakvom se magu transfer tržišta radi. Možda čak većem i od Falji Ramadanija. Ribeiro je nekako još ranije izmuljao procenat na vlasništvo nad Hulkom tako da se osim Porta i on pitao o nastavku njegove karijere. Kada takav dobrodušnik brine o vama, ne morate da brinete za svoju budućnost. I, pošto je Čelsi bio nedovoljno konkretan, možda želeći da malo uštedi obzirom na bespoštedno trošenje tokom leta, Ribeiro i Porto su odlučili da se okrenu drugim opcijama. A ta druga opcija je čekala na istoku - Zenit, Putin i Gasprom, puni evara i snage. Lućano Spaleti je dobio svog dragulja, uz Aksela Vicela iz Benfike. Porto i Benfika su inkasirali po 40 miliona evra prodajom svoja dva ponajbolja igrača. Ruska liga nam se možda ne čini toliko kvalitetna, ali poslednjih godina, sa velikim inekcijama (poštenih) para koje su dobili CSKA, Anži Makačkala, Spartak, Dinamo Moskva, Slavenova Lokomotiva, Rubin i Zenit liga je dobila na kvalitetu, izjednačenosti i zanimljivosti. Ruski timovi sve više i više napreduju u evropskim takmičenjima i retko se desi da neko lako izadje na kraj s njima. Osim Hulka i Vicela na terenima u Rusiji se već nalaze neki sjajni igrači (Eto, Traore, Samba, Kalstrom, Hurado, Misimović, Kuranji, Rondon, Honda..) i igračima iz Evrope (u odnosu na period od pre 10ak godina naprimer) istočni klubovi deluju sve primamljivije. Ta hladnoća mora da smara, ali mnogo dublji džep nego u klubovima zapadne Evrope ipak malo utopli. Gledaocima ipak ostaje žal što Hulka nisu videli u derbijima Londona ili Mančestera, kako se gura sa Delapom na Britaniji ili cepa mrežu na Gudisonu. Svakako bi doneo nešto novo i interesantno i ne verujem da bi mu trebalo puno da se uklopi. Ovako, mladjani Luka Djordjević (o kome ću se potruditi nešto da napišem u narednim danima) dobija jako društvo a mi - Sport Klub vikendom i Hulk u rolci i dokolenicama!
Нема коментара:
Постави коментар