Young Guns

Ove godine imamo priliku da vidimo nekoliko mlađanih heroja koji stvarno igraju odlično i prikazuju veliko znanje u tako teškoj ligi kao što je Premiership, bez obzira na manjak utakmica i iskustva. Rešio sam da ovde pomenem 5 najboljih, onih koji stvarno dominiraju od ove sezone. Znači nema potrebe apostrofirati  Oksladu, Džonsa ili Vilšira, za njih već znamo da kidaju i da se od ranije klubovi za koje igraju ozbiljno oslanjaju na njih. Od ove petorice se najviše očekuje i verujem da će vrlo uskoro biti standardni prvotimci i nosioci igre (ako to već i nisu).

1. Rahim Sterling - Liverpul

Slučajno ili ne, prvi koga ćemo pomenuti je mladi ofanzivac Liverpula. Sa samo 17 godina, Sterling pokazuje dosta toga i na putu je da postane superioran krilni igrač. Sposoban da igra na obe strane, Rahim je izuzetno brz, ima sjajnu tehniku i osećaj za centaršut i pas. Što je najbolje, dečko se ponaša kao da je već odigrao 200 utakmica u ligi. Smiren je i dosta dobro funkcioniše sa Suarezom. Zasad ima problem snage i koncentracije posle nekoliko uzastopnih utakmica ali to nije ništa što se ne može ispraviti. Zaista hrabro od Rodžersa što mu je već pružio šansu, samo postoji bojazan da od prevelikog pritiska na leđima i onoga što se od momka očekuje, ne prođe kao Vilšir i povredi se na duže staze. Liverpul jeste nezgodna okolina u kojoj se stalno zahteva puno, ali mislim da ovaj momak može da postigne mnogo

2. Džejms Mekarti - Vigan

Igrom slučaja ovog momka je lako pomešati sa Džejmsom Mekarturom, takođe prvotimcem Vigana. Naš favorit je Irac, dok je ovaj drugi Škot. Mekarti je odličan centralni vezni, koji u okruženju kakav je Vigan, zaista dosta odskače. Poseduje neverovatnu tehniku za jednog Irca i briljira u organizaciji igre i u napadačkim akcijama. Umnogome podseća na Skolsa iz mlađih dana sa jednom dodatom brzinom. Jedino što mu može smetati je ponekad višak nervoze i grubosti. Ali sa 21 godinom, ima mnogo toga tek da pokaže i u slučaju da pređe u neki veći klub (dosta se pominje Arsenal) može mnogo da napreduje i ostvari puni potencijal. Obratite pažnju na njega ove sezone.

3. Kristijan Benteke - Aston Vila

Ove sezone, Pol Lambert će pokušati da spase Aston Vilu od bede. U tome mu može pomoći samo Benteke. Iako sam bio sumnjičav prema Belgijancu, ubrzo sam shvatio da sa svojom snagom i solidnom brzinom od njega može da bude mnogo dobar napadač. Za početak, ukapirao je da ovo nije belgijska liga i da je potrebno mnogo dobrog kretanja i rada za ekipu. Odlično se gradi i spušta loptu saigračima. Nadmoćan je u skoku (što su nažalost videli i naši protiv Belgije) i predstavlja pravog "sidraša". Nije još napunio 22 i ako kojim slučajem Vila ispadne, siguran sam da će neki klub iz gornjeg dela tabele da ga pokupi i pretvori u pravog ubicu napred. Liverpulu i Arsenalu bi dobro došao.

4. Stiven Kolker - Totenhem

Iskreno, do ove sezone nisam ni čuo za ovog lika. I onda odjednom, Andre Viljaš B. izbacuje standardnog Dosona i stavlja mlađanog Kokera na mesto štopera, zajedno sa Will. I. Am-om Gallasom. Kolker prikazuje veliku sigurnost i odlično čita igru. Taj osećaj je ono što ga izvaja i uz brzinu koju ima, omogućava mu da otima lopte okolo bez problema. I na velikim utakmicama se bez problema nosio 1v1 sa jačim i mnogo poznatijim igračima. U skoku dominira i kad postane još malo sigurniji biće zverina. Prava budućnost za Totenhem i jedna od pozitivnih stvari koje je uveo AVB. Kolker je već uspeo da odigra i jedan meč za A reprezentaciju i čak da postigne gol

5. Karl Dženkinson - Arsenal

Šta da kažem za ovog čoveka? Prošle godine u ovo vreme, nisam mogao da verujem kakvu je "glupost" napravio Venger. Doveo je golobradog momka iz Čarltona i ustupio mu mesto desnog beka. Prvi deo sezone je prošao najgore moguće po ovog FincEngleza. Učestvovao je u 8-2 demoliranju na Trafordu i plakao koliko ga je Jang mučio. Mislio sam da će na kraju sezone rutinski završiti u nekom Milvolu/Piterborou. Kad ono, međutim. Karl ove sezone pokazuje ono zbog čega je i doveden. Izrastao je u pouzdanog i solidnog beka, koga i dalje prate neke stare muke, ali koji je neverovatno napredovao za ovih godinu dana. Ojačao je i dobio na prodornosti, više ne paniči i ne pušta da ga vrte. Čvrsto drži desnu stranu u odsustvu Bakarija i čak je uspeo i on  na neki magični način da se domogne A reprezentacije. Mislim da mu je rano, ali za neko vreme će svakako doći do tamo. Ostaje da se vidi šta će magična Vengerova ruka odraditi.

Ima tu još zanimljivih primera za pomenuti, ali mislim da ova petorica zaslužuju da se istaknu i da imaju najveće šanse da postanu totalni heroji. Kao Džerard ili BenArfa! :)

Skupi trenerski hleb

Upravo sam čuo da je Roberto Di Mateo dobio otkaz. Nisam neki navijač Čelsija ali sam svakako tužan. Čovek koji je pre samo 6 meseci Čelsiju doneo dotad nedosanjani san i Ligu Šampiona je razrešen mesta šefa stručnog štaba. Ne možemo reći da je Čelsi pao na svim frontovima - i dalje ima šanse za prolaz u Ligi Šampiona a u prvenstvu zaostaje 4 boda za vodećim Sitijem. Stvari nisu baš dobro krenule ovog meseca, ali u svakom klubu se pojavljuju krize. Samo što Roman izgleda ne prašta te krize. Ne znam šta bi na to rekao Silvio Berluskoni koji Alegrija toleriše iako posle 13 utakmica ima čak 17 bodova manje od lidera Juventusa a u Ligi Šampiona visi o koncu u mnogo slabijoj grupi nego što je to Čelsijeva.

Bilo kako bilo, Benitez je verovatno prvi u redu da preuzme londonski klub, ali ne verujem da će ni igrači ni navijači biti previše oduševljeni ovim potezom vlasnika. Di Mateo je delovao da dobro upravlja svlačionicom i da ume da "potpali" igrače kad je to potrebno. Jedino je grešio u izboru igrača, eto i sinoć je eksperimentisao i obilo mu se u glavu - ne mogu svi igrati sa "false nine". Azar nije Fabregas i Čelsi nema koncept kao Barselonin, tako da mu je poprilično potreban pravi špic. Mogao je da upotrebi Staridža i da mu da šansu da se pokaže na velikim utakmicama kao špic. Zbog hrabrosti ili nečeg drugog, njegova ideja se katastrofalno pokazala. Ni Aspilikueta kao desno krilo nije bio baš najmudriji izbor. U utakmicama protiv Junajteda i Liverpula nije ni imao previše sreće, ni sa suđenjem, ni sa realizacijom. Tores, po običaju, ga nije ispoštovao. Dečko je izgubljen u vremenu i prostoru i vreme je da se počne raditi na pronalaženju drugog rešenja. Drogba je bio car, tu spora nema, ali je otišao, i vreme je da se okrene novi list, ali bez Fernanda. Nije ni prvi ni poslednji neuspeli transfer, tako da što pre se to prizna - tim bolje. Mislio sam da Di Mateo ima malo više kredita nakon Minhena i osvojenog FA kupa za svega 3 meseca vođenja ekipe. Ipak, skoro 100 miliona evra potrošenih u prelaznom roku ipak ne dolaze tek tako. Strogi gazda nije želeo da čeka da stvari pođu još više po zlu i otpustio je sedmog menadžera odkako je preuzeo klub. Mnogi su mu zamerali i nestrpljenje sa AVB-om ali posle trijumfa u maju, malo ko može puno da prigovori Abramoviču i njegovoj nestrpljivosti u donošenju odluka. Ko zna, možda je Italijan imao aferu sa nečijom, ženom, engleski novinari će se svakako potruditi da saznaju.

Di Mateo će morati da čeka novu šansu a Čelsi novog generala koji će probati da sprovede vladarove zamisli. Ako u januaru dođe i poneki vojnik iz Kolumbije, biće mnogo bliže cilju.

Bet and Win

Pokušaću da malo asistiram čitaocima u borbi protiv udruženja Mozzart/BalkanBet. Ne morate da mi uplaćujete x dolara/evra za tipove, dovoljno će biti da pobedite, satisfakcija je potpuna. Fokusiraću se malo više na PL, ali biće tu ponešto i od ostalih


Arsenal - Totenhem         GG3+ (ako ste mudri - 2.05 u Milenijumu, ako ne 1.69 u Mocartu)


Londonski derbi je uvek voleo golove. Zadnjih 5 utakmica na oba stadiona su došle u gg3+ obliku. Na sve to, čini mi se da Arsenal ne može da odigra utakmicu bez dosta golova u zadnje vreme. Odbrana više nije toliko čvrsta a Totenhem je ekipa koja voli da napada. Bejl, Dempsi i Defo garantuju bar jedan gol u mreži Manonea dok od Arsenala očekujem domaćinske nalete i nekoliko golova. Na Emiratima je to neka vrsta standarda. Za mene lično fiks kola, a za neki širi tiket se može pokušati i sa GG2+ (samo u Mocartu - igra u kojoj se juri rezultat od 2:2 i naviše. Kvota je uvek oko 4-5)



Norič - Mančester j.        Gost daje 2 (Balkan bet 1.45)


Norič bi trebalo da bude lak plen za raspucani Junajted i razumem što će većina igrati dvojku. ALi ovakvi mečevi koji zvuče najlakše obično nose najviše opasnosti. Videli smo prošli vikend da i tužna Aston Vila nije toliko tužna i da može da postigne čak 2 gola protiv klimave odbrane Junajteda. Ono u šta sam siguran je da RVP/Čičarito/Velbek mogu da daju 2 gola jednoj od najslabijih odbrana u ligi. Kvota je bliska dvojci, tako da je možda ovo najmanji rizik. Ne sećam se kad je Junajted pobedio nekog 1:0 u zadnje vreme, tako da se nadam da se to neće desiti ni sada.



VBA - Čelsi                   GG (1.6-1.7 svuda)


VBA razbija ove sezone. Stiv Klark je dugo čekao da bude prvi trener neke ekipe i dočekao je. Dugogodišnji pomoćnik u Čelsiju se sudara sa svojim bivšim klubom u pravom trenutku za VBA koji je zaista u sjajnoj formi. Mislim da stil fudbala koji domaćin prikazuje na svom Hotornsu garantuje da ćemo videti nekoliko golova. Gera i Odemvingi su itetkako sposobni da daju gol Čelsiju a opet ne verujem da "plavci" mogu da ne postignu nijedan (jeste da Tores smeta ali su opet toliko dobri da i sa tim hendikepom Mata Zamlata može da omogući neki gol). U sredu ih očekuje bitan meč u Torinu tako da mislim da će ovde malo da puste gas i da omoguće 1:1, 2:1 ili sličan rezultat.



Valensija - Espanjol      1  (1.5 svuda)


Istina je da Valensija nije što je nekad bila ali Espanjol je baš baš slab. Silom prilika sam ih gledao za vikend i glatko su izgubili od jednako tužne Osasune sa 0-3. Valensija, bez obzira na obaveze u LŠ mora da drži ritam za četvrto mesto i upravo je forma kući ono što ih održava. 4-1-0 im je skor na magičnoj Mestalji i treba očekivati da će dodati i petu recku. Malaga i Betis su blizu na tabeli i treba ih stići.



Napoli - Milan             Domaćin daje 2 ili GG (oko 1.8 obe)


Milan je ove godine toliko tužan da ja nemam reči. Na svu muku i trenutak u kome imaju 4 boda iznad zone ispadanja idu na noge Napoliju koji je poznat kao surov domaćin koji slabašnim odbranama daje golove. Kavani se još nije raspucao kako zna ali uvek može da bljesne, Insinje će svakako bekovima kao što su Konstant i De Sciljio praviti dosta problema tako da ako je Fiorentina na San Siru dala 3 ne vidim zašto Napoli kući ne bi dao bar dva pogotka. Za hrabrije tu je i kec a alternativa je i GG jer El Šaravi vuče Milan napred i iako im se smeši poraz mislim da mogu da postignu bar počasni na Estadio San Paolu. Izaberite sami.



Uli Kisa - Bodo/Glimt      GG3+ (1.83) - Norway 2 Play off


Ovo se ne bih trudio da obrazlažem. Jednostavno u ovoj ligi uvek igram golove kada Bodo igra u gostima ili kada HamKam igra kući. Pošto je Bodo došao do plej ofa, mislim da ću ga ispoštovati. Vi ne morate, ali ko hoće nek pokuša na nekom širem tiketu.


Toliko od mene zasad. Dobitak ne garantujem, ali vredi pokušati. Ima tu još par favorita, tipa QPR-Southampton GG i Inter 1 ali ovih 6 su ipak nekako sigurniji. Zahvaljujem se kolegi manager-u koji mi je dao ideju za ovakav vid analize i upotpunjavanja bloga petkom pred vikend:). Srećno i nadam se da u nedelju uveče slavite!

Stari kralj je mrtav..ili možda..?

Ne znam da li sam tokom vikenda pričao sa bar jednom osobom koja nije bila ubeđena u Čelsijevu pobedu u nedelju. Ne toliko zbog Čelsijeve snage, razigrane trojke iza špica (Mata, Oskar, Azar) ili domaćeg terena. Najveći razlog za optimizam je bio to što je Liverpul jednostavno slab. Slab je već duže vreme, ali ove godine je nekako definicija slabosti i nedorečenosti na terenu. Ni sreća ga nije baš služila, ni na terenu ni van njega. Prelazni rok je kilavo odrađen i sve što je moglo da pođe naopako - pošlo je. Kerol je pušten u Vest Hem u poslednjem trenutku a nije kupljena nijedna zamena. Rodžers se uzdao u Borinija i Suareza. Nažalost, Borini je ubrzo slomio stopalo i bacio svog trenera u još veću dubiozu. Jedine svetle tačke ostaju Sterling koji daje nadu za budućnost i  Suarez koji nemilosrdno daje golove i pored neubedljivog veznog reda koji ga okružuje.

Sve to je nekako govorilo da će Čelsi neće imati problema sa nekada daleko najuspešnijim klubom engleskog fudbala. Osokoljeni srećnom pobedom nad Šahtjorom, sve je bilo na njihovoj strani. Kada je Teri doveo domaće u vođstvo jednim od najlakše postignutih golova ikada (kada je skočio onako sam, verovatno je pomislio da je na treningu) delovalo je da sledi nov bolan poraz za Liverpul. Ipak, Rodžersovi izabranici su opet pokazali da imaju snagu i znanje da igraju derbije, bez obzira na sve probleme i okolnosti. Ne treba zaboraviti da su sa Sitijem odigrali nerešeno, od Mančestera izgubili pod sumnjivim okolnostima a da su jedino bili nadigrani od strane Arsenala u duelima sa top klubovima. Tokom nedeljnog derbija gledali smo razna tumbanja sa formacijama, Brendanova testiranja i menjanja pozicija Džerardu i Alenu, i ma koliko je sve to delovalo beskorisno, ekipa sa Enfilda je tokom meča imala mnogo više lopte u posedu, s tim da u nekim periodima nije znala šta će sa njom da uradi. Krajem prvog i početkom drugog poluvremena Čelsi je dominirao, stvorio mnogo šansi i prosto je drugi gol visio u vazduhu. Ali kako to i obično biva, i što bi rekao stari znalac Zvonko Mihajlovski - jeftine greške se skupo plaćaju. Liverpul je kaznio domaćina za propuštene šanse i izjednačio kao što je i primio gol - iz kornera, uz pomoć kriminalne odbrane. Od tog momenta, Liverpul je preuzeo igru i zaista na kraju bio bliži pobedi. Da nije bilo Čeha, mogli smo da vidimo totalni preokret, ali, kad se sabere i oduzme, remi je fer rezultat, ipak bi bilo surovo da je Čelsi izgubio, posle svih šansi koje su stvorili. Doduše i dalje je njihov problem što čekaju Toresa da proradi, a njegove šanse da proradi su iste kao i kod EI Niš televizora iz 1978. Falkao se traži, a i Drogba iz penzije bi dobro došao. Sve u svemu, koliko god komentara posle bilo u stilu "Liverpul se izvukao" " Čelsi nije imao sreće" " Glupi Tores" itd., opet se mora čestitati momcima sa Enfilda, jer obzirom na stanje u kome se nalaze, bod na Stamford Bridžu predstavlja veliki uspeh, ma kako taj bod bio izboren. Ofanzivna trojka Čelsija vredi bar 100 miliona evra, dok kod Liverpula ta cifra ide i do tri puta manje, i svodi se na Suareza. Sterling i Suso dolaze iz akademije, praktično za džabe (za Susa je možda neko nekad dao kilo grožđa Kadizu, dok je bio dete). Dakle, koliko god bedno izgledali, ne treba otpisivati Liverpul. Top tri im je apsolutno nedostižan a u nekom dosta srećnom scenariju i sa dobrim pojačanjima u januaru, mogu bar da zaprete i da se bar časno bore za to zlatno četvrto mesto, jer su i Totenhem i Arsenal zasad u nekoj magli.

Magla se održala i ovaj vikend a za to su se pobrinuli Mark Švarceneger i Edin Džekson. Ne može se reći da je Arteta nešto loše šutnuo penal, ali kad vas pročita čovek od dva metra i sa onolikim rasponom ruku, nema spasa. Mnogo bi za moral značila takva pobeda, ali će Tobdžije morati da je potraže negde drugde. U odbrani je i dalje velika promaja, i očajno fali neki razbijač na zadnjem veznom, pošto Abu Dijabi ima istog lekara kao i Aleksandre Pato.

Džekson svoj posao radi profesionalno, opet je ušao sa klupe i dao odlučujući gol. Moram priznati da ma koliko kukao, opet ga treba držati na klupi, jer kad god je počeo meč, nije odigrao kako valja. A i koga izbaciti? Aguera? Teveza? Da se ne šalimo..

Sledi nam još jedna idiotska pauza zbog nekih prijateljskih utakmica. Prava prilika za odomor i negledanje fudbala do vikenda.

Veliki i mali

Pouka je - ne možeš nikad biti veliki klub ako ne pobediš Ajaks kući. I to sa bar 2 razlike. Nije da želim da ponizim Ajaks, ali to je klub iz holandske lige, u kojoj odbrambeni fudbaleri zapravo i ne igraju odbranu nego mahnito trče okolo kao na nekoj video igrici, u kojoj svako ko je iole sposoban da bar 20 golova u sezoni. Svako od nas kad odgleda pregled, žali za propuštenom fudbalskom karijerom koja se mogla izgraditi u Holandiji. Jer, ako su oni ljudi mogli uspeti, zašto ne bismo mogli i mi? Naravno, Ajaks jeste najbolji u toj ligi i ima mnogo dobru školu, ali ekipa u kojoj su među glavnim violinama propali Rajan Babel i (ne umem da nađem odgovarajući pridev) Kristijan Poulsen svakako ne predstavlja neki vrh evropskog fudbala. Tačniije, nije ni u prvih 15 ekipa. Svaka ozbiljna, velika ekipa kao Real, Junajted, Barsa, Bajern bi im dala 3 i poslala kući. Siti očigledno još ne spada u taj vrh.

Džabe milijarde, džabe velike zvezde svetskog fudbala kad u dvomeču sa Ajaksom šampion Engleske ima 1 bod. Nema opravdanja, iako je istina da je nedosudjen čist penal na kraju i da je poništen možda i regularan pogodak Agueru. Manćinijevi momci su sami sebe doveli u ovakvu situaciju, da je bilo 3-0, ove stvari niko ne bi ni primetio. I Inter je prošli vikend u Derbiju Italije grubo oštećen i gubio je 1-0 neregularnim golom. Ali nisu seli da plaču već su nastavili da igraju i preokrenuli za 3-1. Sitijevi igrači izgledaju kao da i dalje nemaju to samopoudanje i uverenje da su jak, veliki tim koji pripada najvišoj klasi. Pojedinaćno pripadaju vrhu, ali kao tim ne. Ili im možda trener ne pripada toj klasi? Jedino što možda može da ih donekle opravda je što im je dragulj povređen. David Silva je igrač koji pravi razliku i koji može da donese pobedu kada je potrebno. Bez njega, očigledno da Siti nije pravi.

S druge strane, stvarno veliki klubovi ne praštaju malima. Braga je vodila ali je na kraju poražena u meču koji je obeležen prestankom rada reflektora. Može se reći da je penal koji je Runi dobio pomalo blag ali i bez toga se videlo da će u zadnjih 10ak minuta Mančester nekako pobediti - jednostavno jer je bolji i jer se protivnik uplašio. Posle sprdnje i betandwin poraza od BATE-a koji možemo pripisati jednoj vrlo retkoj pojavi u ovom milenijumu (da su Nemci neozbiljni) Bajern ide i ne prašta nikom ništa. Valensija, koliko god bila u finansijskim problemima je ipak i dalje klub sa renomeom i kvalitetom. Za očekivati je bilo da ako budu bili ozbiljni, Borisov neće imati nikakve šanse. Na kraju, 7-2 u dvomeču. Jednostavno su bolji i znaju da su bolji. S druge strane Zenit možda ima igrače, pa možemo reći da (ponekad) ima i igru ali nema mentalitet pobednika. Kako drugačije objasniti prvo mučenje kod kuće, a onda i poraz od ekipe u kojoj su glavne uzdanice Mića Jovanović i Diomerči Mbokani. Mislim Anderleht...Njih je čak i Partizan svojevremeno izbacio, a njihova liga spada verovatno u klasu naše. Zenit ulaže i ulaže, čuva ekipu, uigrava ali tu očigledno nešto fali.

Ima i onih koji su na jako dobrom putu da postanu veliki. I to s pravom. Borusija Dortmund i Šahtjor zaista postaju sile koje se moraju poštovati. Napadački, brz, nedaviteljski fudbal koji gaje osvaja srca navijača a bogami i tera strah u noge protivnika. Rojs, Vilian i Miktarjan su moderni ofanzivci, koji nisu vezani samo za jednu stranu terena ili jednu nogu (kao npr Miloš Krasić) već predstavljaju opasnost odakle god da se stušte ka golu. Svi znaju i da proigraju i da centriraju i da reše 1v1 i ne postoji klub koji ih ne bi želeo u svojim redovima. Iskreno se nadam da ćemo i jedne i druge videti u 1/8 finala umesto nedovoljno dobrih Sitija i Juventusa. Doduše, ako Juve stvarno pobedi na Donbas Areni onda zaslužuje svoje mesto među 16 najboljih, ali ako je suditi po prvoj utakmici u kojoj su se provukli sa nerešenim rezultatom kod kuće, crno im se piše u Ukrajini.

Ne smem zaboraviti ni Malagu, koja, ruku na srce ima velikana u grupi, ali baš posrnulog, koji više nije ni mera kvaliteta u Italiji. Lično bih voleo da ispadnu i Milan i Zenit, za kaznu. S kim god da se Malaga susretne u nokaut fazi, biće uživanje gledati te utakmice.

Doduše, naftaši s početka teksta imaju veliku priliku da me demantuju već za dve nedelje. Mesto je Etihad Stadium a protivnik je Real Madrid! Videćemo..

?!?!?!

Sa leve strane je scoresheet jedne od najuzbudljivijih i najbizarnijih utakmica koje sam gledao u svom životu. Jeste da je u pitanju samo Carling/Capital One kup, i istina je da ekipe ne igraju u najjačim sastavima, ali ono što se moglo videti u utorak uveče je zaista bilo neverovatno i neponovljivo. Nikada nisam video 12 golova na jednom meču, preokreta i povratka iz jame je bilo, ali zaista ne na ovakav način. Njukasl se pretprošle godine vratio protiv Arsenala posle 4:0, ali igrali su  kući na svom St. Džejmsu i imali igrača više. Arsenal je u utorak igrao u gostima i uspeo da se vrati posle 0:4 a onda i smogne snage da u poslednjih pola sata postigne još 3 gola i dođe do jedne sjajne pobede, koja će sigurno puno značiti igračima i pojačati njihovo samopouzdanje.

Teško je bilo verovati da ekipa koja je onako bedno igrala u prvom delu, kao što je to bio Arsenal, može da uradi bilo šta, osim da ubedljivo izgubi. Odbrane bi se postideo i Dragoljub Bekvalac, trener Pazara, Djoru i Mikuel su bili u nekom drugom vremenu i prostoru dok je Košelni nastavio sa svojom serijom autogolova. Svaki centaršut Redinga je bio opasnost i curilo je na sve strane. Mladi Martinez na golu je bio nesiguran i plašljiv, mada ne znam ko ne bi bio takav pored onakve odbrane. Jedina pozitivna stvar koju su Tobdžije uradile je akcija iz nadoknade prvog poluvremena, kada je Aršavin poslužio Volkota na tacni a ovaj neumoljivo rešio 1v1. Možda je to bio dovoljan signal Vengeru da ga zadrži i da mu da šansu u špicu koju toliko želi. Drugo poluvreme se nije mnogo razlikovalo od prvog, Reding je napadao i napadao, Robson Kanu i Džejson Roberts su prolazili i napadali kao Jork i Kol pre dosta godina a Arsenal se branio i pokušavao da dođe do svoje igre. I onda, iz nekog jalovog kornera u 62. minutu, javila se nada. Olivije Žiru je u svom prvom kontaktu sa loptom uspeo da svojom francuskom glavom pošalje loptu u mrežu. Narednih 20ak minuta je usledila masovna inicijativa gostiju ali bez mnogo uspeha. Reding je privodio utakmicu kraju, čak su imali dve šanse da potpuno reše a onda je usledilo čudo. U 90. minutu je Košelni uspeo da postigne gol posle kornera i za svoju ekipu i time se bar koliko toliko iskupi. Nastala je očigledna panika na stadionu Madejski i bojazan da će njihovi ljubimci prokockati veliko vođstvo. Arsenalovi navijači su se nadali da ekipa konačno može da pokaže lavovsku upornost i stigne nečije vođstvo, kao što su to uradili mnogi protivnici kada su igrali protiv njih. I uspeli su, Teo Volkot je u hiljaditom minutu u stilu rasnog špica probio levom stranom kaznenog i šutnuo ispod Fredericija, taman toliko da lopta pređe liniju, posle je neko i zakucao loptu u mrežu, čisto da ne bude zabune ili neke sudijske greške. MekDermot na klupi Redinga je pobledeo. Znao je šta sledi. Čamak, zaboravljeni pustinjski ratnik iz Maroka, koji nije postigao gol već 16 meseci, je u 103. minutu, sjajnim udarcem doneo vođstvo Arsenalu. I kada se činilo da je famozni preokret gotov, Pogrebnjak je zavio u crno odbranu Arsenala. Peti put. Ostao je sam na petercu i glavom, naravno, ubacio loptu u mrežu. U tom trenutku sam pomislio, čoveče, koliko će se Arsen smoriti ako SADA izgube, posle svega što smo videli. Ali, njegove zamene su pokazale još upornosti i znanja. Andrej Aršavin je u poslednjem minutu produžetka (a igrao je ceo meč) istrčao neverovatan šprint ka golu i stvorio gol za Volkota, koji je u svojoj prvoj utakmici kao špic posle dosta vremena, postigao het trik. Par minuta kasnije, pustinjski ratnik je uspeo da jednim sjajnim lobom zaključi meč i donese neverovatnu pobedu Arsenalu.

Šta može iz svega ovoga Arsen da zaključi - da Aršavin i dalje može da igra, da Čamak može ponekad da se nađe na klupi, da Frimpong mora negde na pozajmicu i da Volkot mora da ostane. Ako sada, kao gotov proizvod, negde ode, biće to još jedan u nizu velikih poraza za klub. On nije Fabregas ni Van Persi, ali svakako se može reći da je jedan od bitnijih delova ovog tima. 

Capital one kup je i u ostalim mečevima doneo uzbuđenja. Čelsi se kako tako osvetio za nezasluženi poraz od nedelje i pobedio Junajted 5:4 na Stamfordu. Mladići u zadnjoj liniji Junajteda ipak nisu izdržali pritisak na kraju i nisu uspeli da se izbore sa poprilično ozbiljnom postavom Čelsija u kojoj su igrali Luiz Kejhil, Mikel, Mata a na kraju i Oskar i Azar. Vidi se da je Di Mateo po svaku cenu želeo da pobedi i na kraju je uspeo, ponajviše greškama protivnika. Ipak, to neće obrisati gorak ukus od nedelje i pokradene bodove koje je Junajted odneo kući (može se čak reći i ne prvi put, posle kontroverzne pobede na Enfildu).

Mislim da imamo dovoljno dokaza da sledeći put ne preskočimo Liga kup, čak i kada se susreti i ne čine toliko primamljivim. Iako će se ovakav meč kao na Madejskom teško ponoviti, vredi čekati čisto da ne bi doživeli da vam neko prepričava ovakav meč!

Znalci iz Rura!

Nemačka oblast Rur danas slavi. Inače poznata po industriji, od juče će biti poznata i po fudbalu. Borusija iz Dortmunda i Šalke 04 su definitivno obeležili treće kolo ovogodišnje LŠ. "Milioneri" su pravom predstavom napadačkog i lepog fudbala pobedili Real Madrid sa 2-1 dok su ljuti rivali iz Gelzenkirhena postali prvi tim u istoriji koji je u grupnoj fazi LŠ slavio na Emirejtsu protiv Arsenala. Veliki dan za oba kluba i pokazatelj za sve one koji sumnjaju u kvalitet nemačke lige. Dortmund je pokazao da je sazreo posle prošlogodišnje neslavne epizode u grupi, dok Šalke demonstrira snagu i opet dobija onaj "dark horses" nadimak koji ga je pratio i pre 2 godine kada su sa Raulom i Nojerom stigli do polufinala ovog takmičenja.

Imali smo veliku sreću da se utakmica Dortmund-Real igra sredom a ne utorkom (kada RTS nije obezbedio prenos, Tijanić je verovatno uložio te pare u nastavak neke ultragotivne serije tipa Selo gori li gori a gori i Ranjeni orao). Mogli smo uživati u devedeset minuta akcije, koju su uglavnom inicirali domaćini. Ostao sam fasciniran njihovom željom da idu napred i da stiskaju ka golu sa svih strana, bez obzira na trenutni rezultat ili renome/snagu protivnika. Ljudi koji prate Bundesligu znaju da je Dortmund sklon takvoj igri već dugo, ali sam mislio da će protiv Reala zaigrati malo opreznije. Klop je rekao - nema štekanja! Igramo ono naše! Izveo je postavu sa Rojsom i Groskrojcom po krilima i Geceom kao (lutajućim) polušpicom iza Levandovskog. Kel i Bender su držali sredinu i povlačili se nazad da otvore prostor Piščeku i Šmelceru da besomučno prelaze na polovinu protivnika. Imali su nekoliko opasnih napada u prvom delu mada je Groskrojc bio pomalo neprimetan. Madriđani su se na momente veoma teško nosili sa pritiskom a i imali su nekoliko klimavih tačaka u ekipi - za početak Esijena. Teško mi je da poverujem da nije bilo boljeg rešenja za mesto levog beka od čoveka koji tu poziciju nikad ali baš nikad, ni u petlićima nije igrao. Barem je mogao da zameni mesta sa Ramosom, ali dobro, Murinjo svakako zna bolje. Druga promaja je bila kod Varana i mada je delovao stabilno, par puta su prolazili pored njega kao pored stuba. Naravno ne treba zaboraviti ni da je prvi gol poklonio Pepe lično, i da se taj surovi presing isplatio. Kada je Real izjednačio odmah u sledećem napadu posle magije Ozila i egzekucije Ronalda uplašio sam se da će Dortmund opet biit kažnjen kao protiv Sitija. Da ta lepa igra i stav neće biti nagrađeni. Ali, Šmelcer se "pobrinuo". Zaista lep poluvolej i gol za vredan trijumf nemačkog šampiona. Ono što je posle usledilo je zapravo obeležje Klopa - nema predaje i odustajanja od sistema. Izmene su špic za špica i vezni za veznog, i dalje se pokušava ofanziva. Nema povlačenja kao kod kolege Žozea. Ovaj put je stigla nagrada, uz malo sreće kod jednog Di Marijinog šuta. Videćemo kako će biti na Bernabeu, samo da ne bude utorak :(

Ako se neko i nadao pobedi Dortmunda nad Realom, zaista je malo onih koji su verovali da Šalke uopšte može da ne izgubi od Arsenala. Istina je da se radi o tvrdoj ekipi koju nije toliko lako pobediti, ali Arsenal u LŠ je obično uverljiv kući, stvara dosta šansi i realno ima dosta kvalitetniju ekipu od Nemaca. Znajući početnu poziciju "USB" Hub Stevens je poprilično pročitao igru Tobdžija i ograničio ih na jako mali broj šansi po Arsenalovim standardima. Nedostatak rasnog špica se sve više oseća, Žiru slabo dobija priliku da stekne neko samopouzdanje, dok Žervinjo sve više prikazuje kriminalan fudbal. Santos je bio potpuno pogubljen a da muka bude veća po njegovoj strani su napadala dva najopasnija igrača Šalkea - Samuraj Učida i Farfan. Nekoliko pretnji nije bilo dovoljno Arsenalu da se trgne i na kraju su kažnjeni od strane Kuntelara koji je iskoristio neuspelu ofsajd zamku i lako 1v1 matirao Manonea. Na kraju je Afelaj samo dolio so na ranu, posle hiljadupestosedmog prolaza Farfana po desnoj strani. Arsenal je živnuo malo samo u trenucima kada se Kazorla malo oslobađao pritiska veznjaka Šalkea i kada je ušao Projekat broj 142 (odaziva se na ime Gnabry). Nedovoljno ni za gol. Venger se posle suspenzije vraća na klupu u sledećem kolu kada se putuje u Gelzenkirhen i ima dosta toga da ispravi. Prolaz iz grupe se ne dovodi u pitanje ali je jako jako bitno biti prvi i imati prednost slabijeg protivnika i domaćeg terena u revanšu kada krene ispadanje.

In the otha news što kažu, Siti je došao na rub ispadanja i to samo svojom glupošću. Kada izgubite od X/Y/Z (gde su X,Y ili Z bilo koja ekipa iz Holandije) a pritom ste vodili, ne zaslužujete apsolutno ništa. Manćini dobro gura u ligi uvek ali je u Evropi pun nekih rupa i ideja koje njegov tim očigledno ne može da sprovede. Pritom, kao prvaci Engleske, lige u kojoj se dosta igra na centaršuteve i na skok, primili su gol iz kornera?!?!

Ne smem zaboraviti ni fantastični Šahtjor koji je totalnom dominacijom pobedio Čelzi koji se sve vreme na Donbas Areni pitao šta ga je snašlo. Brzi pasovi i nepredvidivo kretanje Brazilaca iz Donjecka su potpuno poremetili šampiona Evrope i pravo je čudo kako Šahtjor nije dao mnogo više golova Čehu. Ukrajinci pokazuju da su se zaista uozbiljili i da je ovo njihova godina. I u Torinu su odlično igrali, a sada su sve to podigli na viši nivo. Realno je za očekivati da prođu kao prvi u grupi.

To govorim iz prostog razloga zato što im je konkurencija Juventus, koji nije uspeo da pobedi grupu stolara iz Danske. Oni su možda prvaci te zemlje ali po onome što smo videli u prva dva meča trebalo je da budu ekipa za potkusurivanje i skupljanje bodova. Juve se sapleo i mislim da će ih to na kraju skupo koštati, pogotovu što oni tek moraju da idu na noge Šahtjoru.

Ostale grupe su donele manje-više očekivane rezultate - Dinamo Zagreb nastavlja da se igra punjenja, odnosno drugi se igraju punjenja s njim i bilo mi je čak tužno gledati šta je Ibrahimović sinoć radio. BATE bajka je na kratko zaustavljena, Soldado i Valensija su uradili ono što Bajern nije mogao. Seltik je pružio jednu od najboljih predstava škotskog fudbala ikad ali na kraju je ipak kažnjen i to baš kažnjen golom Albe u poslednjoj sekundi utakmice na Kamp Nou. Malaga, sa dirigentom Pelegrinijem i starim trubama Hoakinom, Saviolom i Demikelisom nastavlja da svira ka osmini finala u svom debitantskom učešću. Ekipa koja je bila u poslednjem šeširu prikazuje daleko bolji fudbal od slavnog a posrnulog Milana i prebogatog a potpuno bezidejnog Zenita.

Mogli smo da se radujemo golovima ove nedelje, a oni koji su se najviše radovali su ljudi koji nisu ni ušli u kladionicu, jer su sa lakoćom izbegli stres praćenja neopisivih rezultata koji su se dogodili. Zato - sledeće srede, utorkom idite kod prijatelja koji ima Arenu Sport a ako mu je muka da vas trpi dva dana, sredu provedite uz RTS i Acu Foru. Opcija "Mute" na TV prijemniku je obavezna!

Neuspela osveta i dijamant

Ovu subotu je AVB dugo čekao. Na kraju, bolje da je nije dočekao. Bar ne na poziciji trenera Totenhema i bar ne sada. Ne mogu ni da zamislim kako se osećao tamo negde oko 55. minuta kada je Džermejn skrenuo Lenonov nitšutnitcentaršut u gol. Video je sebe u zvezdama, zamišljao naslove po engleskim tabloidima (AVB`s vendetta, AVB crush former club, AVB is the King of London). Međutim, njegov tim je od tog momenta dosta pao. Jedna odbijena lopta je pala na levicu Huana Mate i on je sproveo u gol za izjednačenje. Ubrzo zatim usledila je potpuna magija. Eden Hazar je dao pas na kome bi mu i Ronaldinjo iz zlatnih dana aplaudirao. Savršena lopta je našla put do Mate koji je opet bio surov. Fudbaleri Totenhema su pokušali da se trgnu, pokušao je AVB sa Adebajorom da spasi nešto, ali nije džabe Togoanac pre par godina zaslužio komentar na jednom forumu "a guy couldnt control a ball to save his life". Realno, nikada mi nije bilo ni jasno kako je Venger uspeo da proda drvenog čoveka koji daje gol iz svake sedamdesettreće šanse, no to je neka druga tema. Nije bilo snage za povratak, a na kraju je i Kajl Voker dolio so na ranu sa greškom koja je svojstvena nekom fudbaleru BSK Borča a ne pretendentu na reprezentaciju Engleske. Mata je asistirao za Staridža i AVB je ostao da razmišlja o sledećoj prilici da se osveti svojim bivšim poslodavcima koji su nakon što su ga oterali uspeli da osvoje FA kup i Ligu šampiona. Ima još mnogo nade i mnogo vremena za ovog mladog stručnjaka i ako ovako nastavi, siguran sam da će vremenom imati dosta uspeha sa Totenhemom. Samo što to vreme još nije stiglo. Čelzi je pokazao da je stvarno jak i pouzdan, i čak im ni mrljavost Toresa ne može odmoći.

Čovek koji je ipak oteo naslove ove nedelje je famozni bosanski dijamant poznatiji kao das ist Edin Džeko. Njegov tim je gubio 1:0 na vrućem terenu VBA i pritom imao igrača manje - od 23. minuta je bio isključen Milner, na asistenciju Kompanija, koji se potrudio da saigrača uvali u bezizlaznu situaciju u kojoj je morao da startuje na napadača VBA kao poslednji igrač odbrane. Siti je solidno igrao sa igračem manje, ali je primio gol, posle spretnosti Longa posle šuta odličnog Odemvingija. I onda, u tako bezizlaznoj situaciji, Manćini je pozvao Džeku i rekao mu "ajde, ba, izvuci me". I dijamant je rekao "pa moram ja, kad nema ko drugi". Prvo je glavom odlično reagovao posle slobodnjaka Nasrija u 80om minutu a onda je deep into injury time, istrčao kontru, pratio Kun Aguera i dobio loptu koju je rutinski pretvorio u 3 boda Sitiju i veliku pobedu. Verujem da su on i Kolarov to adekvatno proslavili a da im je flašu poslao i Manćini, da ispoštuje. Ne znam da li će mu Italijan dati šansu u sredu od prvog minuta (protiv Ajaksa) ali je Džeko svakako dokazao da je jako bitan napadač za klub i da ga se ne treba tek tako odreći.

U ostalim mečevima najveće iznenađenje je predstavljala pobeda Noriča nad Arsenalom. Čak i Norič može nekog da pobedi! I to ne bilo koga. Nakon surovog poraza od Liverpula, Hjuton je uspeo da motiviše trupe i da odnese prvu pobedu na Kerou Roudu i u Premijer Ligi otkako ih je preuzeo. Posle Holtovog pogotka, Arsenal je preuzeo dominaciju ali nije imao svoje hrpe šansi kao što ih obično ima. Već su 10 poena iza lidera i može se reći da već imaju problema u svom projektu napada na šampionsku titulu. Videćemo da li će imati snage za povratak u trku pored svih konkurenata.

Junajted je posle malo muke pobedio Stouk i održao korak sa Čelzijem pred derbi sledeće subote. To će biti pravi užitak i prava provera snage obe ekipe u ovom delu sezone. Fergusonova ekipa će morati dobro da se napregne u naredne 2 nedelje jer posle Čelsija sledi joj duel sa Arsenalom, kome će to svakako biti neka vrsta prekretnice. Čeka nas zaista uzbudljivih par kola!

P.S. Zaista ne znam šta bi Mark Hjuz još trebao da uradi da ga otpuste. Čovek uporno ništa ne zna i vodi QPR pravo u ambis iako ima sasvim solidan tim, u kome su između ostalih i Bosingva, Park, Sise, Hoilet i drugi. Nije da je Everton ekipa za vađenje ali cenim da će Mark dobiti šansu još par kola i da će onda dobiti srdačan pozdrav, vreme mu je.

Dodir s realnošću

Glava se malo ohladila ali je bol i dalje tu. Makedonija je pobedila Srbiju. I to u fudbalu. U košarci - možda me ne bi ni čudilo, Pero Antić i Mekejlebovski kidaju. Ali u fudbalu, bez Pandeva heroja, to i ne liči na tim, nego na poluamatersko udruženje. Kada izgubite od takvog tima, u ovako bitnoj utakmici, red je da dođe do nekih potresa ili još bolje promena. Kod nas toga nema. Miha nam je objasnio da "i dalje veruje" da "možemo dalje" i ono što je najgore - nije nagovestio neku veliku promenu. Mnogo smo se bavili sukobom Ivanović-Mihajlović da su svi zaboravili da oštrije pitaju - šta je s igrom? I gde ćemo da je nađemo? Ili bar probamo da je stvorimo..Tole nas je juče obavestio da je ova ekipa u stvaranju i da od nje ne treba ništa očekivati sada, već da treba da gledamo dugoročno, strateški, i da očekujemo uspeh u Francuskoj 2016. Prazna priča. Ako i prihvatimo stav da ekipa treba da se podmladi i da rezultate ne očekujemo odmah, zar ta žrtva podmlađivanja podrazumeva ovakvu bruku? Zar onda nije bilo bolje uraditi taj posao delimično, tj. ne ubacivati odmah sve mlade odjednom u ekipu, već postepeno uz "kontrolu" starijih. Šta bi falilo Đuričiću, Markoviću i Tadiću da im je u napadu ponekad Pantela? Bar kad zatreba, Stoji to da je mator, i slabo pokretan, i često maši dobre šanse, ali je realno za ove mladiće pravi doktor fudbala i do njega bi mnogo mogli da nauče. Prijalo bi i Ignjovskom i Fejsi da malo treniraju sa Dekijem Stankovićem i da prosto nauče kako se gradi igra. Istina, tu su Kolarov i Bane, i to je super, ali očigledno je potrebno još starijih glava, ne može se ništa uraditi tako radikalno i odjednom. Boško Janković je odigrao dosta utakmica, ima iskustva, može da pomogne mladim krilnim igračima, takvih bar imamo dosta..A opet, niko ga ne zove, iz neobjašnjivih razloga. Ako su Žigatar i Pantelić odbačeni zbog godina, taj razlog ne možemo usvojiti za Boška, jer je rođen 1984, i sada je u punoj formi. Super je što u tim ulaze Krtičić, Stevanović i slični ali pitanje je da li su spremni, a videli smo da i nisu baš sposobni, da sami iznesu teret kvalifikacija u jednoj nezgodnoj grupi kao što je naša. Stavljanje u vatru i sticanje iskustva je dobro ali ne mogu ni ti igrači da steknu korisno iskustvo kad su na terenu okolo saigrači koji su jednako neiskusni i preplašeni.

Pored tog tvrdoglavog stava o naglom podmlađivanju koji Miha zastupa postavlja se i niz pitanja u samoj selekciji igrača, koji domaća štampa dovodi u vezu sa menadžerima o kojima sam već pisao. Da ne ulazimo sad u tu priču i ponavljamo ono što već znamo, gledajući čisto fudbalski, mislim da ne postoji nijedan razlog da Neven Subotić ne igra u prvoj postavi. Gledajući solidnog Biševca i mlađanog Nastasića ne možemo da ne zaključimo da je Neven bolji od obojice. Na kraju krajeva, igra već nekoliko godina za svoj klub na vrhunskom nivou, osvojio je dve titule u jednoj od najjačih liga sveta, igra LŠ, odigrao je već i 30 utakmica za reprezentaciju, Svetsko Prvenstvo, sveukupno daleko pouzdaniji i iskusniji igrač od obojice pomenutih. Biševac se popravio iz vremena kikseva ali i dalje ne mogu da ga svrstam u isti koš sa Subotićem, dok Matija tek to treba da postane i da skupi iskustvo, idealno za klupu. Na kraju krajeva, i Bane može da igra štopera i to jako dobro.

Dosta je nedoumica i na sredini, gde su se kod Mihe menjali razni, a najmanje Nemanja Matić. Dečko igra za Benfiku, i to redovno, što mu mora dati prednost nad mnogima koji pretenduju na tu poziciju a igraju u Zvezdi, Partizanu ili na nekoj klupi. Van toga, on je jedan od retkih igrača u našoj vezi koji nije čist razbijač, već ima osećaj za pas i za razvijanje igre. Kada ga gledam, pomislim na Milijaša, tu su negde po (ne)brzini, ali se obojici ne može oduzeti osećaj da levom nogom daju lepu loptu ka napadačima. Ima taj mir u igri koji mislim da nam je ponekad potreban, jer kod nas niko u ove dve utakmice nije znao da stane na loptu i da polako razvije napad.

Opet, tu je dosta i nepozvanih, iz ovih ili onih razloga. Boška sam već pomenuo, tu je i Basta (mada mislim da je trenutno povređen, ali za Škotsku i Vels sigurno nije bio), koji raste u jednog od najboljih desnih bekova Serije A. Dosta je primera i nerazjašnjenih "nepozivanja" u našoj ekipi. Koji god da su razlozi, ne treba dozvoliti da naruše opšti interes reprezentacije. Ako neko zna da da gol i koristan je, treba da igra, bez obzira na "spoljne faktore". Istina je da naši ljudi uvek umeju da zamere i da svi misle da mogu da budu bolji selektori od Mihe, ali bi ceo osećaj i podrška ljudi bila veća da bar neka većina smatra da igraju najbolji koje Srbija ima. Onda bi i neuspeh bio lakše podneti. Ovako, Miha je nekako sam sebi iskopao rupu i dao municiju onima koji će ga kritikovati.

I tu sam samo načeo selekcijuigrača, da ne govorim još o formaciji, taktici, i prečesto odsustvu osećaja za organizaciju odbrane (što nas je bar uvek krasilo). Mihajlović je pred kvalifikacije počeo sa 3-4-3 što ni Barselona često ne može da progura, pa je prešao na 4-4-2 i 4-2-3-1 sa lažnim špicem Đuričićem zavnim Fabregas. Mora se naći sistem, kakav god on bio, samo da odgovara igračima koje imamo -  i pridržavati ga se, po svaku cenu. Ilija Petković je igrao stvrano odvratan fudbal, ali je imao neki sistem i uspeo je donekle da nas odvede sa tim sistemom. Isto je bilo i sa Antićem, i igrači su se pridržavali tog sistema. Miha i dalje traži sistem, i neće ga naći tako što se dere na sve i kisne na Marakani. Ove kvalifikacije smo u takmičarskom smislu maltene bacili, i bolje bi bilo da se bar usresredimo na pronalaženje te igre ili sistema koji nam odgovara, da ono prvo poluvreme protiv Belgije ne bude samo slučajnost i da se ne javlja kao Halejeva kometa, već da koliko - toliko bude naš stil.

Back to basics

"Hteo sam jednog više defanzivnog igrača, koji će više da mi pazi na gol, pošto smo protiv Belgije u poslednjih 30 miunta napadali sa mnogo igrača. "


S. Mihajlović, selektor Srbije, u odgovoru na pitanje zbog čega je utakmicu protiv Makedonije počeo Nenad Tomović a ne Branislav Ivanović.

Pre bilo kakve analize utakmice, moramo se zaustaviti na ovoj izjavi našeg selektora, koja me je ostavila potpuno šokiranog. Moraću da joj posvetim malo pažnje..

Odluka koju je Siniša doneo pre utakmice - da na desnog beka stavi Nenada Tomovića, (nekadašnju poznatu rupu Zvezde, a sada prvotimca Fiorentine) a ne najiskusnijeg igrača ove reprezentacije Baneta Ivanovića, prvotimca Čelsija - je u startu izazvala veliko čuđenje nas navijača. Da zanemarimo i ono što se posle dogodilo (što je samo sudbinski odlučilo utakmicu i naše kvalifikacije, ništa strašno) moramo ostati paralisani pred konstatacijama selektora u izjavi nakon meča. Da krenem od starta:

"Hteo sam jednog više defanzivnog igrača..

Više defanzivnog od Baneta Ivanovića? Da čuva gol bolje od njega? Pa dobro, trebalo bi kontaktirati Gusa Hidinka, Karla Anćelotija, Andre Viljaša Boaša a sada i Roberta Di Matea i obavestiti ih da su se svi oni prevarili! Grdno! I to svih ovih godina! Stavljali su nepouzdanog igrača koji samo voli da napada na kritično mesto desnog beka. Čoveka koji "nije dovoljno defanzivan". Eeeeej, pa upravo mu je ta činjenica da nije lelujao napred i donela mesto standardnog desnog beka u jednom od najvećih klubova Evrope trenutno. Čovek ide u napad samo kad baš ima prostora za to i kad je maksimalno siguran da je pokriven iza, a u slučaju da izgubi loptu ili loše centrira, vraća se nazad iz sve snage. Pritom sama njegova konstitucija i pozicija na kojoj je prethodno igrao (štoper) dosta govori. On nije napadački desni bek kao npr. Maikon, Dani Alveš ili Lam. Čovek je jak, stabilan, ne prebrz, defanzivno orijentisan bek, koji garantuje sigurnost po svojoj strani.

..koji će više da mi pazi na gol..

Da pazi na gol? Da, Siniša, pošto nam treba nerešeno i igramo protiv zle Makedonije, poznate po svojim surovim napadima. Kad sam video našu grupu za SP pomislio sam - uh bre pa zašto ta Makedonija, oni imaju taj ultrabrzi kreativan napad..Kakvo paženje na gol? Pa igrali smo protiv jedne, da se ne lažemo, ispodprosečne ekipe, koja ne zna ništa osim da se manje-više organizovano uhvati za ruke na svojoj polovini i da se brani. Njihovi napadi su potpuno jalovi i bezidejni, a to što sad hvale onu loptu Braimija, to je samo naša greška. Nije lopta bila dobra, nego se Tomović pogubio i gledao je predugo. Znači mi smo morali napasti, jer nam je trebala pobeda a ne bod, i nema tu čuvanja i paženja na gol od ovakvih bednjikavih ekipa, pa znaju valjda štoperi i zadnji vezni da čuvaju prolaze, nisu bekovi ključni u tom branjenju. A i nije njima po levoj strani Robertče Karlosovski pa da može da duva vetar tuda. S druge strane - Nenad Tomović će više paziti gol od Baneta Ivanovića??

Šokantna izjava, rekao bih. Da sam Bane, smrtno bih se uvredio, bacio bih kapitensku traku Mihi u facu i napustio skup.

..pošto smo protiv Belgije u poslednjih 30 miunta napadali sa mnogo igrača. "

Naravno da smo napadali. Zato što smo gubili kući 2-0. I nastajala je bezidejnost na terenu. Istina je da su i Kolarov i Bane gurali napred po bokovima ali su to radili zato što na drugi način u tom trenutku nismo mogli napad da organizujemo! Mladi igrači su pali, trebalo je da se trgnu i onda se po srpski "stislo". Nažalost nije uspelo, ali ne treba sada kriviti Baneta za to, pošto se on svakako nije nešto ubio od napadanja. Prepustio je napadačima njihov posao i pokušavao da sredinu još više pogura ka golu otvarajući prostor po strani. Ako je on bio problematičan, šta onda reći za štopere, koji su digli liniju na 70m od našeg gola, time jednako kumovavši višku prostora za kontre.

Dakle, potpuna glupost od rečenice.

A o fudbalu bolje sada ni da ne govorim. Dovoljno su rekli ostali. Bezidejnost se vratila, mučenje lopte i vraćanje unazad takoše. Upornost u besmislenim akcijama kroz sredinu nas je krasila, i ne znam kome u startu nije bilo jasno da Đuričić ne može da se zagradi i da će mu Makedonci s leđa uzeti SVAKU loptu. Zoran Tošić treba da se pogleda u ogledalo i da se zapita kako da nađe formulu za driblanje Lazevskog..Ostale nemam ni snage da komentarišem. Tomovićev penal je slika i prilika onoga što je on radio u Zvezdi - bio solidan u većem delu utakmice a onda surovo kiksao. Ali nije on kriv, već onaj koji ga je tu stavio. Lekić, kao i obično nevidljiv. Ako nam je on jedini pravi špic, Žigatar se grohotom smeje.

Možemo da idemo u Brazil, ali samo ako nas neko povede radi zabave i da gledamo pravi fudbal, a ne našu reprezentaciju. Pošto možemo da se kvalifikujemo samo ako svi odustanu..

Šteta..

Svi znaju koliko sam bio oštar prema reprezentaciji posle nerešenog rezultata sa Škotskom. Više od rezultata me nervirala igra. Nisam imao želju da se oglašavam posle utakmice sa Velsom jer tu reprezentaciju ipak ne smatram dovoljno ozbiljnom da bi bila neki pokazatelj našeg kvaliteta. Sada posle utakmice sa Belgijom i pred maltene odlučujući meč sa Makedonijom, ipak moram da napišem nekoliko redova.

Otkako pratim reprezentaciju, mislim da nisam video naše bolje izdanje niti bolju igru ikada kao u prvom poluvremenu protiv Belgije! Pokretljivost, ideja, želja, energija - to su faktori koji su nam uvek falili. Čak i kad smo sa Petkom Šestkom prošli u Nemačku, igrali smo bunarski, ružno. Sa Antarom smo imali sistem, ali taj sistem se često svodio na centaršuteve na Žigatara ili neke preodore po krilima koji bi se završavali blizu kaznenog. U zadnjih 5-6 godina recimo, nebrojeno puta smo vodeće golove davali posle prekida a posle se branili. I onda, odjednom, pre par dana, totalna promena, na koju nije mirisalo protiv Škotske. Nisam mogao da verujem svojim očima. Imali smo igru, pravu, lepu, igru. Tadić i Tošić su se rastrčali, menjali mesta, probijali i sa strane i pasom kroz sredinu. Đuričić, iako najmanje od svih liči na špica a igra špica, je odlično kombinovao sa Markovićem i osvajao prostor. Lazar je s druge strane stvarno zasijao i zaigrao najbolje što može. Neverovatno koliko je momak startan i koliko pobegne čuvaru sa lakoćom. Ne trudi se da zamajava tehnikom nego prosto protrčava i to tačno gde treba. Kada ga je snaga izdavala, malo je popustio ali to opet ne kvari ukupan utisak. Sredina sa razbijačima protivnika - Ignjovskim i Mijailovićem je možda najklimavije funkcionisala. Momci dobro igraju ali kako je meč odmicao, Dembele, Vicel i De Bruin su ih "pojeli", možda i zbog psihičkog pada koji je nastao kada samo primili gol iz prvog protivnikovog napada. Pre toga, stvorili smo više šansi nego u celim prošlim kvalifikacijama sa Žonpijem. Stativa Tošića, milimetarsko kašnjenje Ivanovića na ubačaj sa strane, Biševac posle kornera i na kraju najneshvatljiviji promašaj, odmah nakon vođstva, promašaj Tošića koji je imao situaciju 1v1 sa Kurtoaom ali se poprilično obrukao. Marković je i u drugom poluvremenu pokrenuo lavinu, imali smo opet par opasnih situacija ali negde tamo od 60. minuta, kao da je nestalo goriva. Sevale su kontre, mogao je Hazar ranije sve da završi ali je na kraju De Bruin posle prodora Čadlija ostavljen sam (?!?!) na 40 metara od gola, istrčao je do kraja i završio utakmicu. Kolarov i Ivanović su stvarno rokali napred iz sve snage i ostavljali promaju, ali i štoperski tandem Biševac-Nastasić je kako je svaki minut prolazio delovao sve nesigurnije i pogubljenije, pogotovu Biške. Miralasov gol ne vredi pominjati, ionako je bio ofsajd od 3 metra, ne znam kako su to prevideli zaista. Miha je pokušao sa rokadama, Šćepović i Stevanović su bili pokretljivi, ali ona igra je nestala. Ono što nam je opet vratilo veru i nadu da možemo opet da budemo normalna, solidna ekipa je isparilo uz gorak ukus.

Nadajmo se samo da će se ta igra vratiti večeras u Skoplju. Rezultat će sam doći..Još ne igra Goran Pandev, vlasnik fudbalske škole "Goran Pandev" iz Strumice! Eto nam šanse :)

"Menadžeri" part 3

Kada sam počeo da pišem ovaj tekst i kada sam definitivno odlučio da će on svojim većim delom biti posvećen Pini Zahaviju, shvatio sam da, ukoliko bih želeo da ispričam sve što je radio ovaj čovek a spada u "zanimljivo", trebalo bi mi barem nekoliko hiljada redova teksta. Transferi, dogovori i kupovine koje je ostvario ili u kojima je učestvovao ovaj čovek su zaista mnogobrojne i ponekad zapanjujuće. Pokušaću da se fokusiram na najbitnije. Sin građevinskog preduzimača u Tel Avivu, Pini je napustio studije ekonomije da bi se posvetio sportskom novinarstvu. Bio je uporan i strastveno vezan za fudbal, pratio je sve utakmice Makabija i poznavao sve igrače i funkcionere tog kluba. Ubrzo je, tokom 70ih, kao i svi mi, shvatio da je engleski fudbal najbolji i počeo intenzivno da ga prati i da odlazi u London kako bi gledao utakmice. Službeno je putovao i na SP 1974. gde je prema njegovim tvrdnjama ostvario najveći broj kontakata i prijateljstava. Postao je blizak sa, između ostalih, Kenijem Dalglišom i Grejemom Sunesom, čak su i letovali zajedno u Pinijevoj vili u Eliatu. Na jednom  putovanja, prilikom čekanja na let sa aerodroma Hitrou, upoznao je Pitera Robinsona, sekretara Liverpula, i preporučio mu Avi Koena, tada odbrambenog igrača Makabija, koga je takođe lično poznavao kao novinar. Avi je bio prvi transfer u kome je Pini učestvovao, i prodat je Liverpulu za 200.000 funti. Igrao je naredne 2 godine za Redse i bio član tima koji je osvojio Kup Evrope 1981. Pini je naravno, dobio svoju prvu proviziju.

Kao sposoban i vešt pregovarač, i srpski bi se reklo "prijatelj sa svima", Zahavi se povezivao sa ljudima iz sveta fudbala širom sveta. U Engleskoj na spisku "ortaka" su bili i Teri Venejbls, Aleks Ferguson i mnogi drugi. Ugovarao je svaki transfer bilo kog Izraelskog igrača u Englesku, a kada je shvatio da je to tržište suviše malo i nedovoljno kvalitetno, prešao je na polje Južne Amerike i centralne Evrope, u to vreme ipak nedovoljno istraženo u Engleskoj. Klijenti su se gomilali, između ostalih tu je bio i moćni Marselo Salas. Najisplativije prodaje (od bar stotinu do tada) u koijima je učestvovao Pini su svakako transferi Ria Ferdinanda iz Vest Hema u Lids, a zatim u Junajted. Prema nezvaničnim podacima Zahavi je svoje usluge "kontaktiranja" naplatio sa 2 miliona evra od 30 koliko je Junajted platio Lidsu za njega. U otprilike isto vreme, Jakubu Ajegbeni je transferovan iz Portsmuta u Midlzbro, za oko 8 miliona funti. Pod neshvatljivim okolnostima, Zahavi je naplatio oko 2,63 miliona funti (isplaćenih u 10 rata) od predsednika Midlzbroa. Smatra se da je to najveći "agent fee" ikada naplaćen u svetu fudbala. Ono što je zanimljivo je da je Jakubu postao Pinijev igrač preko Berija Silkmana, agenta koji je ranije bio fudbaler i klijent Zahavija.

Ono što je usledilo nakon što je Roman Abramovič odlučio da kupi neki engleski klub se može nazvati "zlatnim dobom" za Zahavija i njegovu, tada već ogromnu, mrežu podagenata. Pošto je, (naravno) poznavao Abramoviča još iz 90ih, ruski oligarh mu se obratio za pomoć u želji da kupi Totenhem ili Junajted. Izraelac mu je ponudio bolje rešenje - kupovinu novčano osakaćenog Čelsija, koji se mučio i sa mesečniim isplatama i grcao u dugovima. Povezao ga je sa pravim ljudima i ostatak priče nam je dobro poznat. Kao blizak prijatelj Abramoviča, Zahavi je učestvovao u svakom transferu Čelsija u narednih par godina, što ga je naravno samo učinilo još moćnijim i bogatijim. Na slici iznad vidimo da uživa u fudbalskoj zabavi sa Piterom Kenjonom, nekadašnjim izvršnim direktorom londonskog kluba. U najskorije vreme, Zahavi je dovođen u vezu sa propalim transferom Žoaa Mutinja u Totenhem. Navodno je, u deadline day noći, kada je napravljen načelni dogovor između Porta i Totenhema, zapelo oko Pinijevog udela. Ništa čudno, verovatno je tražio skromnih 5-6 miliona za novu jahtu.

Šta povezuje priču iz Parta 1 i Parta 2 sa ovim Superagentom? Veoma je prosto. LIAN Sports GmbH je podagencija pod kontrolom ovog čoveka. Srpski rečeno, da citiram jednog kolegu, Falji Ramadani i Nikola Damjanac su pioni Pini Zahavija. Otuda i toliko klijenata i toliko kontakata u velikim evropskim klubovima. Ne želim da umanjim njihovu sposobnost pronalaženja dobrih igrača, niti neke sopstvene puteve koje su usput napravili, ali šta god da su uspeli, verovatno im ne bi uspevalo da nisu pod kontolom ovakvog čoveka. Ukoliko Lazar Marković  zaista završi u Čelsiju ili nekom drugom velikom engleskom klubu, znaćemo ko je odgovoran. Ne treba zaboraviti ni da je Avram Grant, kratkotrajni v.d. trenera Partizana veliki prijatelj Zahavija i njegov klijent. Verovatno se tako i zadesio na klupi Čelsija, Partizana a i Portsmuta (Zahavi je učestvovao u prodaji Portsmuta Aleksandru Gajdamaku). Očito je da Dragan Đurić ima dobre odnose sa ovim čovekom a i agencijom koja pokriva većinu njegovih igrača.

Kako bi bilo koji igrač imao veću šansu za dobar transfer, potrebno je da ima što veći broj nastupa za reprezentaciju. Kada pogledamo spisak klijenata lako se može pomisliti da ni Siniša a ni Pižon još manje, nisu baš imali potpunu kontrolu nad sastavljanjem reprezentacije. Ili je možda sve slučajnost, pa ispada da su svi najbolji igrači pod jednim krovom ("menadžerom")? Teško je bilo šta sa sigurnošću tvrditi ali sam siguran da i u domaćoj a i u nekim stranim ligama ima dosta mladih i dobrih igrača koji zaslužuju poziv ili su ga u nekom trenutku svakako zasluživali a nikada ga nisu dobili. Jednostavno, nije bilo mesta. I zemlja i savez i klubovi su u lošem finansijskom stanju i svakako da moć novca igra veliku ulogu ali ukoliko se ovakav trend nastavi, nećemo daleko dogurati. Fudbalska reprezentacija već godinama ne donosi nikakve uspehe a najviše im se nadamo. Verujem da bi većina navijača menjala i Noletove i uspehe drugih reprezentacija za jedno polufinale SP u fudbalu. Nadajmo se da će svi oni koji zaslužuju zaista dobiti šansu da nas tamo i odvedu. A kada pogledamo gde sve naši igrači igraju i kako igraju, to sve ne deluje tako nedostižno. Letos su Hrvati tesno ,tesno izgubili od svetskog i evropskog prvaka Španije i na momente prikazivali bolju igru. Mislim da i kod nas ima dovoljno kvaliteta da i naša ekipa ostvari neki takav rezultat, pod uslovom da igraju oni koji mogu i umeju a ne oni koji su u ekipi jer "moraju" da igraju. Naravno da je dobro za mladog i perspektivnog igrača da ima pored sebe nekoga ko će mu omogućiti da ima karijeru kakvu zaslužuje i ko mu može pomoći na polju u kome sam fudbaler ne može sam sebi puno da pomogne, ali sve to treba da ima svoju meru i kontrolu. 

Menadžeri part 2

Navijači Partizana su možda, čitajući prošlonedeljni članak, osetili zvesnu dozu nelagode, nakon što su dobili izveštaj kako funkcionišu transferi u njihovom klubu. Verovatno se rodila i misao „Kako ovakve stvari postoje samo u Partizanu, šta je sa Zvezdom?“. Naravno da i Zvezda ima svoju organizaciju i svoje „šeme“, u Srbiji ipak za neke stvari nema izuzetaka. Za početak, treba istaći da verovatno postoji jedan jak razlog zbog čega se partizanova deca više izvoze – a to je kvalitet omladinske škole. Lično, kao navijač Crvene Zvezde, ne mogu poreći činjenicu da iz pomenute škole u poslednje vreme konstantno izlaze veliki talenti i poneki vrhunski igrač. S druge strane, ne znam šta radi Dule savić sa Zvezdinom školom ali tu stvari svakako ne funkcionišu baš najbolje. Isti grad, isti ljudi, ista deca, nemoguće da nekoliko kilometara dalje sede samo vrhunski treneri a u Zvezdi sede slepci koji ne mogu da obuče decu. No, to je tema za neki drugi članak, da se vratimo na transfere i menadžere.

Prilikom opisa LIAN GmbH prošle nedelje pomeno sam Faljija (gl. I odg. ur), Damjanca (asistent za Partizan) i Gluščevića (asistent za CG). Ostalo je još jedno ime – Stevan Miković, u beogradu poznatiji kao Steva Majami. Veza između LIANa i Zvezde. Klijenti – sve sami reprezentivci, bivši i sadašnji, uglavnom najperspektivnije što Zvezda ima. Tu je čak i Maksimović (čovek koji je nesrećno izbio „onu loptu“ protiv Bordoa, koja je posle završila kod Obranjaka i na beloj tački, slomivši srca svim navijačima Zvezde). Taj kiks mu nije smetao da dođe do reprezentacije. Ruku na srce, momak ima 20 godina i solidne je fizičke konstitucije, verovatno od njega može da ispadne dobar štoper, uz dobru ruku, i za par godina. Ali trenutno je, primera radi, miljama daleko i od Nastasića i od reprezentacije. Dakle, Stevan M. Je zadužen za većinu igrača Crvene Zvezde, glasine kažu čak i za skoro sve (!?). Iste te glasine kažu da je do skora važilo pravilo da ko ne želi da potpiše ugovor o zastupanju sa pomenutim menadžerom ide na „kaljenje“ u Sopot! Ono što je takođe zanimljjjivo je da je Stevan većinu klijenata dobio kada je predsednik postao Vladan Lukić. Slučajnost ili ne, maltene svi perspektivni igrači Crvene Zvezde (osim Luke M., on je Rankov) su sada pod okriljem famozne agencije. Ranije su u Zvezdi poslovali i Dejan Joksimović, Milan Ćalasan i mnogi drugi, međutim sada je na delu malo drugačija organizacija stvari. Videćemo da li će neki od fudbalera crveno-belih uspeti da se domogne nekog vrhunskog evropskog kluba, poput kolega iz Partizana.

Ne treba zaboraviti da su na onom spisku klijenata LIANa nalaze i novopečeni reprezentativci Aleksandar Ignjovski (20, nekada OFK, sada Verder) i Alen Stevanović (21, nekada Radnički Obr. i Inter, sada Torino). Znači da se sve ne završava na Crvenoj Zvezdi i Partizanu, nego svuda gde ima talentovanih igrača, ma gde se oni nalazili. Posebno je zanimljiv Alenov slučaj. Momak je čak odigrao i nekoliko utakmica za Inter pod Žoze Murinjom, dobio sve pohvale, čak mu je blokirana i pozajmica u neki manji klub na kaljenje. Međutim, sve to vreme, ovaj fudbaler je samo jednom dobio poziv za mladu reprezentaciju iako se radi o neospornom talentu i igraču. Kasnije je otišao da igra u MLSu u Americi, pre nego što se vratio u Italiju i zaigrao za Torino, koji je otkupio prvo 50% njegovog ugovora od Intera a ubrzo potom, zbog odličnih igara u Seriji B, i ceo ugovor. Svo to vreme, Alen je bio "preskakan" kada je reprezentacija u pitanju, iako je odlično igrao, možda iz činjenice da nije imao menadžera. Sada  je u sigurnim rukama LIANa i odmah je usledio poziv za reprezentaciju. Slučajnost? 

Ono što sam zaboravio da pomenem je da je LIAN takođe i neka vrsta investicionog fonda, te da može investirati u fudbalera, tj. kupiti ga. Led za takvu vrstu biznisa (agencija kao vlasnik prava ili kao prodavac igračevog ugovora) je probio famozni Kia Joorabchian, Iranac koji je svojevremeno preko agencije kupio prava Karlosa Tevesa i Havijera Maskerana a zatim ih prodavao i ustupao klubovima u Engleskoj. U početku je bilo dosta problema, jer vlasti u Engleskoj nisu u početku odobravale ovakav način sklapanja poslova, međutim kasnije, kada je sve pravno regulisano, to postaje neka vrsta prakse i olakšice menadžerima da upravljaju svojim klijentima, i da dolaze do veće zarade. Jedan od takvih ugovora ima i Hulk, koji je bio većinski u vlasništvu agencije a manjinski u Portu. Sada je Zenit isplatio i agenciju i Porto i postao totalni vlasnik prava na igrača. Naravno, agenija je dobila svoj deo kolača od 40-milionskog transfera. Pretpostavlja se da je slična situacija i sa Lazarom Markovićem, koji je u trenutku kada Partizan nije baš najbolje stajao sa finansijama, prodat agenciji LIAN za oko 6 miliona evra. To je zaista lep novac za fudbalera iz domaće lige, koji je pokazao da ume, ali samo na domaćim terenima. Da sam u upravi Partizana, bio bih zadovoljan tom cifrom. Videćemo da li će se to ulaganje LIANu isplatiti i da li će neki klub biti voljan da da više od tih nominalnih 6 miliona evra za, iz njihovog ugla, neproverenog igrača. Mada, ako su mogli  ostali da se snađu, postoji velika mogućnost da će lepa karijera da usledi i za Lazara.

Sve ove transakcije i kupovine LIANa su zapravo pod okriljem jednog velikog, moćnog, možda i najmoćnijeg menadžera na svetu. Svako ko iole prati fudbal je čuo za njegovo ime – Pini Zahavi. Izraelski biznismen i jedan od prvih superagenata. Čovek koji već dve decenije posluje na Ostrvu i učestvuje u multimilionskim transferima (Ferdinand u Junajted, Drogba i Čeh u Čelsi..). Vremenom je, shvativši da ima osećaj, veze i moć za taj posao, otvorio nekoliko podagencija za zastupanje širom sveta, u kojima je zaposlio „svoje“ ljude – poput Faljija Ramadanija. Celo to klupko je teško raspleti i teško otkriti ko se sve tu povezao, ko se krije i kako sve te finansijske konstrukcije izgledaju. Ono što je sigurno, je da Pini kontroliše i učestvuje u svemu.

O životu ovog kontroverznog izraelca (prijatelja Avrama Granta – sada ta epizoda u Partizanu ima smisla) pričaćemo naredne nedelje. Dotaći ćemo se malo detaljnije i najzanimljivijeg detalja (po nas, navijače). Kakve su veze ovih ljudi i reprezentacije Srbije? Doći ću i do Mamiča i Stojića, obećavam ;)

Tradicije

Možda, da su se stvari drugačije odvijale u zadnjoj nedelji prelaznog roka u Engleskoj, samo možda, tradicija koja je trajala pune 23 godine (toliko je prošlo odkako je Totenhem poslednji put pobedio Junajted na Teatru Snova), ne bi bila srušena. Da je vođstvo mančesterskog kluba bilo malo istrajnije u nastojanjima da kupi Musu Dembelea, on u subotu ne bi bio u belom dresu i terorisao sredinu terena Junajteda. Van svega onoga što smo videli na toj utakmici (a videli smo dosta toga dobrog i zanimljivog) Belgijanac je na mene ostavio potpuno impresivan utisak. Bio je i napred i nazad, delio lopte, uzimao ih, i bio kao motor koji se kreće i melje po terenu. Nekada špic/polušpic a sada moćni centralni vezni, kakvog bi svaki vrhunski klub poželeo. I u drugom kolu, kada je Fulam gostovao na Trafordu, Dembele je dominirao, sabijao Kerika i Skolsa u ćošak i pokazivao Fergusonu kako treba da izgleda njegov veznjak za budućnost. Totenhem je bio brži i konkretniji i sada ubira plodove tog truda. 

Još dve kupovine su se odlično pokazale u velikoj pobedi Totenhema. Klint Dempsi je radio ono što najbolje zna - vrteo se između sredine i napada, skakao i bio pozadi kada je potrebno. Veliku pohvalu zaslužuje i Fertongen, ovoga puta u ulozi levog beka. Uz dosta sreće je postigao gol u drugom minutu meča ali i pre samog šuta je uspeo da pretrči dobar deo terena i izigra odbranu domaćina. Kad smo kod odbrane domaćina ona je stvarno izgledala kriminalno na ovom meču. Ferdinand je kod gola Bejla delovao kao da ga ne bi stigao ni za 10 km, dok sam pogled na snimak prvog i trećeg dovodi do pitanja "Gde je odbrana?". U napadu su stvari funkcionisale mnogo bolje, pogotovo kada je u drugom delu ušao Runi. On, Kagava i Persil su u nekoliko situacija odlično kombinovali i stvarali sjajne šanse. Ali mora i Robin da ima ponekad loš dan. Subota je bila jedna od takvih, ne sećam se da sam u skorije vreme video da Holanđanin promaši onakvu šansu. Kako je meč odmicao, Totenhem se sve više povlačio nazad ali je uvek visila pretnja da će Bejl i Lenon samo da bljesnu i da stvore neku opasnu kontru. Defo je bio odličan, kretao se onako kako bi i trebao da se kreće vrhunski napadač, i odlično kontrolisao lopte koje je dobijao. Sveukupno, Totenhem je zaista izgledao kao odlična ekipa koja dobija obrise onog fudbala kakav Viljaš Boaš želi da forsira i prikaže. Na drugoj strani Ferguson je mogao da vidi nekoliko poruka. Prvu - da će Vidić mnogo, mnogo nedostajati. A drugu, koja je možda još i bitnija a koju pominju i sami navijači Junajteda - onakva sredina ne može da izdrži u ozbiljnim utakmicama sa ozbiljnim klubovima. "Skigs" imaju zajedno 700 godina a dopunjava ih neubedljivi Kerik. S druge strane su u subotu bili Sandro, Dembele i pomalo Dempsija. Jednostavno su ih nadtrčali i "pojeli" u prvom poluvremenu. Pred istek prvih 45m se Junajted malo batrgnuo ali možda više iz činjenice da su se "pevci" povukli i čekali da odu na odmor sa 2-0 u džepu a ne zbog toga što je Junajtedova sredina uzela dominaciju nazad. 

Ono što takođe vredi pomenuti je da smo u prvih 7 minuta drugog poluvremena videli svu lepotu i kako to   novinari Sky-a vole da kažu "some breathtaking action" Premijer Lige .Sva energija i zanimljivost zbog koje je i gledamo se nekako otelotvorila u tih 7 minuta. I posle toga je bilo zanimljivo ali se uglavnom svelo na organizovanu odbranu Totenhema i pritisak Junajteda. Međutim, lopta jednostavno nije htela u gol.

Drugi derbi vikenda je igran na Emiratima. U duelu dva londonska kluba, Čelsi je odneo spretnu pobedu nad Arsenalom. Naslov tradicije i ovde može da se prenese, jer je prosto tradicija da Arsenal prima glupe golove. To su ponovili i u subotu. Prvo je Tores dao zaista zanimljiv gol, dok ga je nesrećni Košelni držao rukama, okrenut leđima lopti (?!?!), dok se drugi može pripisati Matinoj lukavosti, ali ta lukavost dobrim odbranama ne prolazi. Mnogi ljudi su zadigli obrvu kada su u prvoj postavi Arsenala videli Košielnog a ne dosad odličnog Peru Metersakera. Na kraju meča, nisu dizali samo obrve već ruke u vazduh i pitali se "zašto, o zašto". Težak dan za Francuza, koji je kumovao kod oba gola i čak napravio jedan nedosuđeni penal. Kontakt jedva da je postojao ali Tores, uz sve svoje mane nije postao čovek koji može da se zaleti i promaši celu loptu iz čista mira. Arsenal će se osećati loše posle ovakvog poraza, imali su dosta šansi, terensku dominaciju, a primili su dva gola iz prekida "a la Zvezda". Možda bi bilo najpravednije da je Olivije Žiru u 90.minutu zatresao mrežu za nerešen rezultat ali je pogodio samo spoljni deo mreže. Još se nije privikao a i senka Robina je i dalje nad njim, verovatno stvarajući dodatan pritisak. Čelsi je meč počeo sa tri "lepršavca" iza Toresa - Azar, Mata i Oskar su vrebali i čekali sovju priliku za neki lep pas ili prodor. Nisu ih puno dobili, izuzev Mate koji je jako lepo čuvao loptu i otvarao prostor saigračima. Tores kao Tores je odigrao pristojno, dao je gol iz teške pozicije i gurao napred kad god je mogao, izborivši prekršaj iz koga je usledio drugi gol. Lampar je odmarao a Ramireš i Mikel su držali sredinu. Tu je ipak možda ta ključna razlika između Arsenala "i ostalih". Naprimer Remzi je odličan igrač, ali jednostavno nije klase Ramireša a ni Dijabi nije snage Obi van Kenobi Mikela. Kada napad Arsenala malo otupi, pozadi ima mnogo mesta na kojima može da pukne. Iako se odbrana malo popravila, ne mogu ni oni sve sami bez nekog razbijača u sredini koji bi se pojavio kada ustreba (ko je rekao M Vila?). Arteta, koliko god duboko stajao, je ipak plejmejker a ne razbijač tuđih napada i protektor odbrane. Čelsi je nakon svog vođstva lepo zategao i zatvorio sve prilaze, a kada je poneko i prišao, zli Čeh je bio tu da reguliše. Okslada nam je još jednom pokazao koliko je zapravo vrhunski fudbaler već sada sa 18 godina i zaista je zapanjujuće sa kakvom sigurnošću i idejom igra taj momak. Volkot pored njega izgleda kao retardirani atletičar koji samo zna da gurne loptu u stranu i da loše centrira. Budućnost izgleda svetlo sa Vilširom, Frimpongom i Oksladom ali pitanje je kako će navijači Arsenala sačekati tu budućnost posle još jednog poraza od "top 4" ekipa.(Liverpul je trenutno na opravdanom odsustvu iz te grupe). Žervinjo jeste dao gol i par puta se dobro otvorio, ali kao da mu fali tehnika i zanje da bi umeo da igra špica. Dobar je kad je potrebna zamena protiv Noriča, Sautemptona ili Vigana ali za Čelzi, MU ili Totenhem potreban je rasan špic koji pritiska odbranu. "Lažna devetka" još nije stigla do engleske lige a i pitanje je da li bi mogla da bude implementirana.

U ostalim mečevima Liverpul je zgazio Norič uz hettrik Suareza. Demba Baaaaa je nastavio da rešeta mreže i da donosi bodove svom Njukaslu, ovaj put protiv Redinga. Šampioni su uspeli da izvuku pobedu protiv Fulama, Džekovim golom u samom finišu meča. Ono što će ostati upamćeno je da je Mark Halsi potpuno poludeo i da je posle prošlonedeljnog debakla sa Liverpulom o kome sam već govorio opet napravio kardinalnu grešku dosudivši penal za Fulam, prilikom najnežnijeg dodira Zabaletine ruke i Riseovog torza. Na kraju je isti taj Rise loše izbio loptu posle jednog centaršuta, što je bosanskom dijamantu omogućilo da pocepa mrežu. Everton je nastavio dobru formu i došao do sjajnih 13 bodova iz 6 mečeva pobedom nad Sautemptonom. Nikica trese nemilosrdno.

Sve se vrlo brzo zahuktalo i tabela već izgleda zanimljivo. Čelsi je na čelu sa 16 bodova i trebalo bi tu i da ostane i narednog vikenda pošto mu u goste dolazi slabašni Norič. Zanimljivi derbiji čekaju nas u Londonu (Vesthem - Arsenal) i Njukaslu gde domaćin čeka Junajted!

"Menadžeri" part 1

Oduvek me nervirao taj naziv za fudbalske agente. "Menadžeri". Kakvi bre menadžeri, pa ti ljudi veze sa menadžmentom nemaju. Mogu jedino da organizuju večeru ili neki sastanak, ali ih to ne čini menadžerima u pravom smislu te reči. U Srbiji uz to obično ide i  doza nepotrebnog respekta. Obično ih opisuju kao "ljude koji mogu sve da završe", koji "imaju veze svuda" i "opasni su". Na fotografijama ih najčešće možemo videti u lepim tamnim odelima, zakucane za svoj mobilni telefon. Vezuju ih za veliki obrt novca i veliki uticaj na klubove u Srbiji a i širom Evrope. Ono što je svakako istina je da su dogovori o transferima bez njih postali nemogući i da je njihov uticaj izuzetno narastao u poslednjih desetak godina. Ko su zapravo ti ljudi, koliko stvarno mogu i koliki je njihov uticaj?

Ko je ovaj čovek? Većina vas se verovatno pita zašto sam okačio ovako bednu sliku. Za početak - okačio sam baš tu jer bolje u medijima nema. Jednostavno, nema. Falji Ramadani se ne slika u medijima. Sliku iznad je napravio novinar "Žurnala" pre par godina i to je jedina slika koja se kreće internetom. Na njoj je jedan od najmoćnijih fudbalskih agenata u Srbiji, a može se reći i u dobrom delu Evrope. Suvlasnik je agencije LIAN Sports GmbH koju drži zajedno sa Nikolom Damjancem, nekadašnjim golmanom Partizana koji je nakon kraja karijere uplivao u "menadžerske" vode. Kao što možemo videti na oficijelnom sajtu transfermarkta lista fudbalera koje zastupa LIAN je zaista impresivna. Joveta, Marin, Behrami, Misimović, Ljajić, Marković..Svako ko iole vredi na ovim prostorima je klijent Ramadanija i Damjanca. Sa velikim akcentom na fudbalere Partizana. Ne treba zaboraviti ni da je Jirgen Reber, nekadašnji (neuspešni) trener Partizana takođe bio Ramadanijev klijent. Da li baš tada ili malo kasnije, ova agencija je sklopio ugovore sa velikim brojem mladih talentovanih igrača crno-belih i Teleoptika (filijale) i počeo da ih "prodaje" na evropsko tržište. Jovetić je otišao za neobjavljenu sumu u Fiorentinu i time "otvorio vrata" za saradnju dva kluba (ili dva agenta?). Za njim su došli Ljajić, Gulan i Nastasić. Lako je pretpostaviti da su Pantaleo Korvino (donedavni sportski direktor kluba iz Firence) i Falji najverovatnije odgovorni za ovako dobru saradnju. Neki od ovih igrača su već na putu da postanu megazvezde (Jovetić, Nastasić), dok neke i dalje pritiska "težina" priče o njihovom talentu (Gulan, Ljajić).

Ono što i dalje ostaje misterija, naravno, je novac. Navijači Partizana nikada nisu saznali tačnu cifru niti uslove pod kojima su klub napustili Jovetić, Ljajić i pogotovu Nastasić. Razne su priče o vlasništvu ugovora i udelu u tom vlasništvu koje ima LIAN. Pretpostavlja se da je većina ovih igrača oko 75% u vlasništvu Partizana dok ostatak pripada agenciji. Tako da ukoliko je Jovetić prodat za 8 miliona evra (u šta ipak lično sumnjam), 2 miliona evra je pripalo LIANu a 6 Partizanu.  Uglavnom, ono što je sigurno je da su Ramadani i Damjanac dobro prošli prilikom tih transfera, ali i da su sposobni da neke naše igrače "proguraju" u solidne evropske klubove. Kako to rade i pod kojim okolnostima, to svakako nije potpuno jasno, a možda to samim fudbalerima nije ni bitno (ionako će minimalno godišnje zaraditi koliko top menadžer u banci zaradi za 5 godina). Ruku na srce za svakog nađu klub, i svakom ko iole ima neko fudbalsko znanje obezbede neki solidan ugovor. Naprimer siguran sam da imaju jako dobre veze u Genčebriligiju ili kako se već zove pošto taj klub već neko vreme kupuje "polovne" srpske fudbalere poput Tošić-Karleuše i Raće Petrovića. Ista priča je i sa Saragosom u kojoj su Obradović i Babović. Dobre konekcije su ostvarili i sa upravom Olimpijakosa u kojem su Pantela, Fejsa (vrati milion i dvesta) i Katai (trenutno na pozajmici u Vojvodini). Naravno, kada neko poseduje takav portfolio, onda i mladi talentovani igrači žele da prođu kao Nastasić ili Marin i verovatno se i sami prijavljuju za sklapanje ugovora sa agencijom LIAN, makar to bilo i pod "na oko" nepovoljnim uslovima. Kad može Pantela, što ne mogu i ostali.

Svakako da u priči postoji i nekoliko vrhunskih skauta koji selektuju i preporučuju igrače za zastupanje jer ne bi niko mogao da progura Matiju Nastasića do Mančester Sitija da on stvarno nema neki vrhunski talenat i kvalitet. Takođe, istina je da se priča oko Lazara Markovića dosta pumpa ali dečko je svakako odličan igrač i to se potvrđuje sa sve više i više strana. Još jedan od "bisera" koji su Ramadani i Damjanac izvukli je pronađen u Crnoj Gori (verovatno ga je našao predstavnik LIAN-a za CG, famozni Igor Gluščević, nekada jedan od najboljih igrača Utrehta). Zove se Luka Đorđević, ima 17 godina i upravo je kompletirao transfer iz Mogrena (Budva) u Zenit St. Petersburg. Kakav kvantni skok. Verujem da ćete tek čuti za ovog momka, i šteta što neko u Crvenoj Zvezdi nije imao više sluha, pošto je navodno ponuđen našem najtrofejnijem klubu prošlog leta ali su u Zvezdi odbili, nevoljni da daju određenu sumu novca za tada 16-godišnjaka za koga nisu bili sigurni šta će od njega postati. Postaće nešto dobro sigurno, pošto je momak momentalno počeo da igra za prvi tim Zenita i da opravdava poverenje koje mu Spaleti ukazuje.

Neko bi svakako pitao - a šta tu rade klubovi i vlasnici tih klubova? Zvezde, Partizana, Vojvodine? Zar i oni ne žele da zarade? Svakako da žele, ali pitanje je da li mogu i da li umeju, i kakav odnos i mišljenje čelnici stranih klubova imaju o njima. I da li su sposobni da prodaju/proguraju nekog igrača pod uslovima pod kojima ih prodaju agenti. O tome više u drugom delu.

U sledećem tekstu ću se baviti i nekim drugim agentima koji pokrivaju naše fudbalsko "tržište" poput Dejana Joksimovića, Vlada Lemića i potpunog kralja - Zdravka Mamića.