"Menadžeri" part 1

Oduvek me nervirao taj naziv za fudbalske agente. "Menadžeri". Kakvi bre menadžeri, pa ti ljudi veze sa menadžmentom nemaju. Mogu jedino da organizuju večeru ili neki sastanak, ali ih to ne čini menadžerima u pravom smislu te reči. U Srbiji uz to obično ide i  doza nepotrebnog respekta. Obično ih opisuju kao "ljude koji mogu sve da završe", koji "imaju veze svuda" i "opasni su". Na fotografijama ih najčešće možemo videti u lepim tamnim odelima, zakucane za svoj mobilni telefon. Vezuju ih za veliki obrt novca i veliki uticaj na klubove u Srbiji a i širom Evrope. Ono što je svakako istina je da su dogovori o transferima bez njih postali nemogući i da je njihov uticaj izuzetno narastao u poslednjih desetak godina. Ko su zapravo ti ljudi, koliko stvarno mogu i koliki je njihov uticaj?

Ko je ovaj čovek? Većina vas se verovatno pita zašto sam okačio ovako bednu sliku. Za početak - okačio sam baš tu jer bolje u medijima nema. Jednostavno, nema. Falji Ramadani se ne slika u medijima. Sliku iznad je napravio novinar "Žurnala" pre par godina i to je jedina slika koja se kreće internetom. Na njoj je jedan od najmoćnijih fudbalskih agenata u Srbiji, a može se reći i u dobrom delu Evrope. Suvlasnik je agencije LIAN Sports GmbH koju drži zajedno sa Nikolom Damjancem, nekadašnjim golmanom Partizana koji je nakon kraja karijere uplivao u "menadžerske" vode. Kao što možemo videti na oficijelnom sajtu transfermarkta lista fudbalera koje zastupa LIAN je zaista impresivna. Joveta, Marin, Behrami, Misimović, Ljajić, Marković..Svako ko iole vredi na ovim prostorima je klijent Ramadanija i Damjanca. Sa velikim akcentom na fudbalere Partizana. Ne treba zaboraviti ni da je Jirgen Reber, nekadašnji (neuspešni) trener Partizana takođe bio Ramadanijev klijent. Da li baš tada ili malo kasnije, ova agencija je sklopio ugovore sa velikim brojem mladih talentovanih igrača crno-belih i Teleoptika (filijale) i počeo da ih "prodaje" na evropsko tržište. Jovetić je otišao za neobjavljenu sumu u Fiorentinu i time "otvorio vrata" za saradnju dva kluba (ili dva agenta?). Za njim su došli Ljajić, Gulan i Nastasić. Lako je pretpostaviti da su Pantaleo Korvino (donedavni sportski direktor kluba iz Firence) i Falji najverovatnije odgovorni za ovako dobru saradnju. Neki od ovih igrača su već na putu da postanu megazvezde (Jovetić, Nastasić), dok neke i dalje pritiska "težina" priče o njihovom talentu (Gulan, Ljajić).

Ono što i dalje ostaje misterija, naravno, je novac. Navijači Partizana nikada nisu saznali tačnu cifru niti uslove pod kojima su klub napustili Jovetić, Ljajić i pogotovu Nastasić. Razne su priče o vlasništvu ugovora i udelu u tom vlasništvu koje ima LIAN. Pretpostavlja se da je većina ovih igrača oko 75% u vlasništvu Partizana dok ostatak pripada agenciji. Tako da ukoliko je Jovetić prodat za 8 miliona evra (u šta ipak lično sumnjam), 2 miliona evra je pripalo LIANu a 6 Partizanu.  Uglavnom, ono što je sigurno je da su Ramadani i Damjanac dobro prošli prilikom tih transfera, ali i da su sposobni da neke naše igrače "proguraju" u solidne evropske klubove. Kako to rade i pod kojim okolnostima, to svakako nije potpuno jasno, a možda to samim fudbalerima nije ni bitno (ionako će minimalno godišnje zaraditi koliko top menadžer u banci zaradi za 5 godina). Ruku na srce za svakog nađu klub, i svakom ko iole ima neko fudbalsko znanje obezbede neki solidan ugovor. Naprimer siguran sam da imaju jako dobre veze u Genčebriligiju ili kako se već zove pošto taj klub već neko vreme kupuje "polovne" srpske fudbalere poput Tošić-Karleuše i Raće Petrovića. Ista priča je i sa Saragosom u kojoj su Obradović i Babović. Dobre konekcije su ostvarili i sa upravom Olimpijakosa u kojem su Pantela, Fejsa (vrati milion i dvesta) i Katai (trenutno na pozajmici u Vojvodini). Naravno, kada neko poseduje takav portfolio, onda i mladi talentovani igrači žele da prođu kao Nastasić ili Marin i verovatno se i sami prijavljuju za sklapanje ugovora sa agencijom LIAN, makar to bilo i pod "na oko" nepovoljnim uslovima. Kad može Pantela, što ne mogu i ostali.

Svakako da u priči postoji i nekoliko vrhunskih skauta koji selektuju i preporučuju igrače za zastupanje jer ne bi niko mogao da progura Matiju Nastasića do Mančester Sitija da on stvarno nema neki vrhunski talenat i kvalitet. Takođe, istina je da se priča oko Lazara Markovića dosta pumpa ali dečko je svakako odličan igrač i to se potvrđuje sa sve više i više strana. Još jedan od "bisera" koji su Ramadani i Damjanac izvukli je pronađen u Crnoj Gori (verovatno ga je našao predstavnik LIAN-a za CG, famozni Igor Gluščević, nekada jedan od najboljih igrača Utrehta). Zove se Luka Đorđević, ima 17 godina i upravo je kompletirao transfer iz Mogrena (Budva) u Zenit St. Petersburg. Kakav kvantni skok. Verujem da ćete tek čuti za ovog momka, i šteta što neko u Crvenoj Zvezdi nije imao više sluha, pošto je navodno ponuđen našem najtrofejnijem klubu prošlog leta ali su u Zvezdi odbili, nevoljni da daju određenu sumu novca za tada 16-godišnjaka za koga nisu bili sigurni šta će od njega postati. Postaće nešto dobro sigurno, pošto je momak momentalno počeo da igra za prvi tim Zenita i da opravdava poverenje koje mu Spaleti ukazuje.

Neko bi svakako pitao - a šta tu rade klubovi i vlasnici tih klubova? Zvezde, Partizana, Vojvodine? Zar i oni ne žele da zarade? Svakako da žele, ali pitanje je da li mogu i da li umeju, i kakav odnos i mišljenje čelnici stranih klubova imaju o njima. I da li su sposobni da prodaju/proguraju nekog igrača pod uslovima pod kojima ih prodaju agenti. O tome više u drugom delu.

U sledećem tekstu ću se baviti i nekim drugim agentima koji pokrivaju naše fudbalsko "tržište" poput Dejana Joksimovića, Vlada Lemića i potpunog kralja - Zdravka Mamića.