Srbija je uspela da odoli i da izvuče zlatni bod u Škotskoj. Izdržali smo pakao Hempden parka, takozvane neosvojive tvrđave u evropskom fudbalu. Naši momci su stoički izdržali nalete i napade jedne takve fudbalske velesile, pred kojom svi ostali beže i predaju se pre nego što i izađu na megdan. Nisu se uplašili surovog strelca Kenija Milera, višestrukog osvajača zlatne lopte i potomka Gerda Milera od koga je nasledio golgeterski instinkt. Ni Čarlija Adama, maestra sa loptom, kreativca od koga i dan danas Ćavi i Inijesta kupe fore. Probleme nam nisu zadali ni nenadmašni Snodgras i Haton, munje po desnoj strani škotske navale. Jednostavno, nadigrali smo ih taktički, Miha ih je pročitao i suzbio tu neverovatnu neman koja se spremila da nas eliminiše. Ali naišla je na tvrd orah! Ne daju se Srbi, osvojili smo bod po koji smo i došli! Nismo uspeli da probijemo taj njihov čuveni zid ispred gola, ali su Vebster i Koldvel ipak prejake prepreke za naše još golobrade momke. Ima vremena, kad dođu na Marakanu, crno im se piše.
Sramotno je da nijedan novinski ni internet članak u Srbiji nije bio dovoljno kritičan prema onome što smo gledali u subotu popodne. Ej, pa mi smo se branili od Škotske, od Škota koji ništa ne znaju osim da trče i da se biju i da centriraju. A nemaju ni na koga jer su Nejsmit i Miler visoki po 170cm, ali oni su navikli pa moraju da centriraju! Ljudi koji dobrim delom igraju u škotskoj ligi koja je izuzev Seltika (i Rendžersa do prošle godine) skupina poluamatera koji ne bi mogli da igraju Drugu ligu Srbije. Ko god je ponekad nedeljom gledao Dandi-St. Miren ili Madervel-Hibernijan zna o čemu pričam. Na svu muku još im je levog beka igrao izvesni Pol Dikson fudbaler Hadersfilda! Huddersfield Town, koji je do prošle godine igrao u trećoj ligi Engleske...Možda sam previše revoltiran ali ne znam kako smo mi tokom ovih godina počeli sebe da stavljamo u tu klasu ekipa koje se kolju sa Škotskom. Možda je to i realnost, možda su Škoti naš egal, ali zašto onda pričamo o kvalifikovanju na SP? Pored žive Belgije i Hrvatske. Ne znam šta može da nas izvadi, osim tuđe gluposti. Pošto mi kvalitet i znanje nemamo.
Svaki deo terena nam je pomalo kritičan, sem odbrane donekle. Mada kako god napredovao i gde god igrao Milan Biševac će uvek za mene biti kiks igrač, koji me je nervirao još u vreme Zvezde. Super je što je Nastasić gurnut u vatru ali možda je Subotić zasad bolje rešenje. Kolarov i Ivanović svetle tačke ali Kolarov i dalje trpi zbog odluke njegovog trenera iz omladinskih dana u Čukaričkom koji mu je tada rekao - Aleksandre, igraćeš levog beka a ne levo krilo! I onda se mali Aca povukao, iako je zapravo rodjen za levo krilo. Edi Reja u Laciu je to shvatio i oslobodio ga muke igranja odbrane i na to mesto postavio Radua a Acu da šparta napred. Čovek je odličan kad povuče u napad ali je u odbrani prečesto kritičan i bojim se da će Dirs Mertens ili Azar da pokažu sve njegove rupe. Sredina bezidejna i statična, sposobna samo za Mortal Kombat. Ninković retko razočara u reprezentaciji ali mu u subotu definitivno nije išlo, možda i zbog činjenice da su ga štitili Ignjovski i Mijailović, a kasnije i moćni Fejsa. Jedino za Ignjovskog se može reći neka pozitivna reč, pogotovu u smislu borbenosti, ali borbenost i nije neka preterana vrlina. I Kežman je bio borben ali je mašio 70% stopostotnih šansi. Mijailović je još suviše nezreo za ovakve utakmice ali očigledno ima dobrog menadžera koji mu je obezbedio utakmicu za A tim. Napred ne znam šta je Miha hteo. Đuričić nije špic a nije ni Fabregas, tako da ne znam koja je vizija bila. U Fiorentini se tako transformisao i Joveta ali on je miljama daleko po kvalitetu iznad Đuričića. Lazović i Tadić potpuno neubedljivi, potonji je imao našu najbolju šansu za nezasluženu pobedu u finišu ali znamo odavno da desnu nogu maltene i ne koristi..Tošić u jednom trenutku oduševi, a u sledećem izgubi loptu na najidiotskiji način. Prčka onu loptu i smara je satima, čekajući da mu se neko otkrije, a to obično bude neko iz odbrane. Sve više ličimo na neku ekipicu iz kraja koja se skupila da igra fudbal, tu i tamo imamo ponekog znalca ali zajedno samo znamo da davimo (i da se branimo)
Sutra dolazi Vels, koji zaista i ima barem jednog ozbiljnog fudbalera - Bejla - ali srećom napada po strani gde smo najjači - gde čeka Bane. Ostali bi trebalo da budu u rangu ispod Škota tako da ako ne pobedimo, stvarno treba da pošaljemo specijalno pismo FIFI i tražimo da nas vrate u poslednji šešir.
Da se ne blamiramo i ne sanjamo bezveze..Mada već znam da kad neko (kao Tadić u subotu) izadje sam pred gol da ću da poskočim i da opet navijam za nas. Iako to zasad stvarno nisu zaslužili.
Нема коментара:
Постави коментар