Nemačka oblast Rur danas slavi. Inače poznata po industriji, od juče će biti poznata i po fudbalu. Borusija iz Dortmunda i Šalke 04 su definitivno obeležili treće kolo ovogodišnje LŠ. "Milioneri" su pravom predstavom napadačkog i lepog fudbala pobedili Real Madrid sa 2-1 dok su ljuti rivali iz Gelzenkirhena postali prvi tim u istoriji koji je u grupnoj fazi LŠ slavio na Emirejtsu protiv Arsenala. Veliki dan za oba kluba i pokazatelj za sve one koji sumnjaju u kvalitet nemačke lige. Dortmund je pokazao da je sazreo posle prošlogodišnje neslavne epizode u grupi, dok Šalke demonstrira snagu i opet dobija onaj "dark horses" nadimak koji ga je pratio i pre 2 godine kada su sa Raulom i Nojerom stigli do polufinala ovog takmičenja.
Imali smo veliku sreću da se utakmica Dortmund-Real igra sredom a ne utorkom (kada RTS nije obezbedio prenos, Tijanić je verovatno uložio te pare u nastavak neke ultragotivne serije tipa Selo gori li gori a gori i Ranjeni orao). Mogli smo uživati u devedeset minuta akcije, koju su uglavnom inicirali domaćini. Ostao sam fasciniran njihovom željom da idu napred i da stiskaju ka golu sa svih strana, bez obzira na trenutni rezultat ili renome/snagu protivnika. Ljudi koji prate Bundesligu znaju da je Dortmund sklon takvoj igri već dugo, ali sam mislio da će protiv Reala zaigrati malo opreznije. Klop je rekao - nema štekanja! Igramo ono naše! Izveo je postavu sa Rojsom i Groskrojcom po krilima i Geceom kao (lutajućim) polušpicom iza Levandovskog. Kel i Bender su držali sredinu i povlačili se nazad da otvore prostor Piščeku i Šmelceru da besomučno prelaze na polovinu protivnika. Imali su nekoliko opasnih napada u prvom delu mada je Groskrojc bio pomalo neprimetan. Madriđani su se na momente veoma teško nosili sa pritiskom a i imali su nekoliko klimavih tačaka u ekipi - za početak Esijena. Teško mi je da poverujem da nije bilo boljeg rešenja za mesto levog beka od čoveka koji tu poziciju nikad ali baš nikad, ni u petlićima nije igrao. Barem je mogao da zameni mesta sa Ramosom, ali dobro, Murinjo svakako zna bolje. Druga promaja je bila kod Varana i mada je delovao stabilno, par puta su prolazili pored njega kao pored stuba. Naravno ne treba zaboraviti ni da je prvi gol poklonio Pepe lično, i da se taj surovi presing isplatio. Kada je Real izjednačio odmah u sledećem napadu posle magije Ozila i egzekucije Ronalda uplašio sam se da će Dortmund opet biit kažnjen kao protiv Sitija. Da ta lepa igra i stav neće biti nagrađeni. Ali, Šmelcer se "pobrinuo". Zaista lep poluvolej i gol za vredan trijumf nemačkog šampiona. Ono što je posle usledilo je zapravo obeležje Klopa - nema predaje i odustajanja od sistema. Izmene su špic za špica i vezni za veznog, i dalje se pokušava ofanziva. Nema povlačenja kao kod kolege Žozea. Ovaj put je stigla nagrada, uz malo sreće kod jednog Di Marijinog šuta. Videćemo kako će biti na Bernabeu, samo da ne bude utorak :(
Ako se neko i nadao pobedi Dortmunda nad Realom, zaista je malo onih koji su verovali da Šalke uopšte može da ne izgubi od Arsenala. Istina je da se radi o tvrdoj ekipi koju nije toliko lako pobediti, ali Arsenal u LŠ je obično uverljiv kući, stvara dosta šansi i realno ima dosta kvalitetniju ekipu od Nemaca. Znajući početnu poziciju "USB" Hub Stevens je poprilično pročitao igru Tobdžija i ograničio ih na jako mali broj šansi po Arsenalovim standardima. Nedostatak rasnog špica se sve više oseća, Žiru slabo dobija priliku da stekne neko samopouzdanje, dok Žervinjo sve više prikazuje kriminalan fudbal. Santos je bio potpuno pogubljen a da muka bude veća po njegovoj strani su napadala dva najopasnija igrača Šalkea - Samuraj Učida i Farfan. Nekoliko pretnji nije bilo dovoljno Arsenalu da se trgne i na kraju su kažnjeni od strane Kuntelara koji je iskoristio neuspelu ofsajd zamku i lako 1v1 matirao Manonea. Na kraju je Afelaj samo dolio so na ranu, posle hiljadupestosedmog prolaza Farfana po desnoj strani. Arsenal je živnuo malo samo u trenucima kada se Kazorla malo oslobađao pritiska veznjaka Šalkea i kada je ušao Projekat broj 142 (odaziva se na ime Gnabry). Nedovoljno ni za gol. Venger se posle suspenzije vraća na klupu u sledećem kolu kada se putuje u Gelzenkirhen i ima dosta toga da ispravi. Prolaz iz grupe se ne dovodi u pitanje ali je jako jako bitno biti prvi i imati prednost slabijeg protivnika i domaćeg terena u revanšu kada krene ispadanje.
In the otha news što kažu, Siti je došao na rub ispadanja i to samo svojom glupošću. Kada izgubite od X/Y/Z (gde su X,Y ili Z bilo koja ekipa iz Holandije) a pritom ste vodili, ne zaslužujete apsolutno ništa. Manćini dobro gura u ligi uvek ali je u Evropi pun nekih rupa i ideja koje njegov tim očigledno ne može da sprovede. Pritom, kao prvaci Engleske, lige u kojoj se dosta igra na centaršuteve i na skok, primili su gol iz kornera?!?!
Ne smem zaboraviti ni fantastični Šahtjor koji je totalnom dominacijom pobedio Čelzi koji se sve vreme na Donbas Areni pitao šta ga je snašlo. Brzi pasovi i nepredvidivo kretanje Brazilaca iz Donjecka su potpuno poremetili šampiona Evrope i pravo je čudo kako Šahtjor nije dao mnogo više golova Čehu. Ukrajinci pokazuju da su se zaista uozbiljili i da je ovo njihova godina. I u Torinu su odlično igrali, a sada su sve to podigli na viši nivo. Realno je za očekivati da prođu kao prvi u grupi.
To govorim iz prostog razloga zato što im je konkurencija Juventus, koji nije uspeo da pobedi grupu stolara iz Danske. Oni su možda prvaci te zemlje ali po onome što smo videli u prva dva meča trebalo je da budu ekipa za potkusurivanje i skupljanje bodova. Juve se sapleo i mislim da će ih to na kraju skupo koštati, pogotovu što oni tek moraju da idu na noge Šahtjoru.
Ostale grupe su donele manje-više očekivane rezultate - Dinamo Zagreb nastavlja da se igra punjenja, odnosno drugi se igraju punjenja s njim i bilo mi je čak tužno gledati šta je Ibrahimović sinoć radio. BATE bajka je na kratko zaustavljena, Soldado i Valensija su uradili ono što Bajern nije mogao. Seltik je pružio jednu od najboljih predstava škotskog fudbala ikad ali na kraju je ipak kažnjen i to baš kažnjen golom Albe u poslednjoj sekundi utakmice na Kamp Nou. Malaga, sa dirigentom Pelegrinijem i starim trubama Hoakinom, Saviolom i Demikelisom nastavlja da svira ka osmini finala u svom debitantskom učešću. Ekipa koja je bila u poslednjem šeširu prikazuje daleko bolji fudbal od slavnog a posrnulog Milana i prebogatog a potpuno bezidejnog Zenita.
Mogli smo da se radujemo golovima ove nedelje, a oni koji su se najviše radovali su ljudi koji nisu ni ušli u kladionicu, jer su sa lakoćom izbegli stres praćenja neopisivih rezultata koji su se dogodili. Zato - sledeće srede, utorkom idite kod prijatelja koji ima Arenu Sport a ako mu je muka da vas trpi dva dana, sredu provedite uz RTS i Acu Foru. Opcija "Mute" na TV prijemniku je obavezna!
Нема коментара:
Постави коментар