Šteta..

Svi znaju koliko sam bio oštar prema reprezentaciji posle nerešenog rezultata sa Škotskom. Više od rezultata me nervirala igra. Nisam imao želju da se oglašavam posle utakmice sa Velsom jer tu reprezentaciju ipak ne smatram dovoljno ozbiljnom da bi bila neki pokazatelj našeg kvaliteta. Sada posle utakmice sa Belgijom i pred maltene odlučujući meč sa Makedonijom, ipak moram da napišem nekoliko redova.

Otkako pratim reprezentaciju, mislim da nisam video naše bolje izdanje niti bolju igru ikada kao u prvom poluvremenu protiv Belgije! Pokretljivost, ideja, želja, energija - to su faktori koji su nam uvek falili. Čak i kad smo sa Petkom Šestkom prošli u Nemačku, igrali smo bunarski, ružno. Sa Antarom smo imali sistem, ali taj sistem se često svodio na centaršuteve na Žigatara ili neke preodore po krilima koji bi se završavali blizu kaznenog. U zadnjih 5-6 godina recimo, nebrojeno puta smo vodeće golove davali posle prekida a posle se branili. I onda, odjednom, pre par dana, totalna promena, na koju nije mirisalo protiv Škotske. Nisam mogao da verujem svojim očima. Imali smo igru, pravu, lepu, igru. Tadić i Tošić su se rastrčali, menjali mesta, probijali i sa strane i pasom kroz sredinu. Đuričić, iako najmanje od svih liči na špica a igra špica, je odlično kombinovao sa Markovićem i osvajao prostor. Lazar je s druge strane stvarno zasijao i zaigrao najbolje što može. Neverovatno koliko je momak startan i koliko pobegne čuvaru sa lakoćom. Ne trudi se da zamajava tehnikom nego prosto protrčava i to tačno gde treba. Kada ga je snaga izdavala, malo je popustio ali to opet ne kvari ukupan utisak. Sredina sa razbijačima protivnika - Ignjovskim i Mijailovićem je možda najklimavije funkcionisala. Momci dobro igraju ali kako je meč odmicao, Dembele, Vicel i De Bruin su ih "pojeli", možda i zbog psihičkog pada koji je nastao kada samo primili gol iz prvog protivnikovog napada. Pre toga, stvorili smo više šansi nego u celim prošlim kvalifikacijama sa Žonpijem. Stativa Tošića, milimetarsko kašnjenje Ivanovića na ubačaj sa strane, Biševac posle kornera i na kraju najneshvatljiviji promašaj, odmah nakon vođstva, promašaj Tošića koji je imao situaciju 1v1 sa Kurtoaom ali se poprilično obrukao. Marković je i u drugom poluvremenu pokrenuo lavinu, imali smo opet par opasnih situacija ali negde tamo od 60. minuta, kao da je nestalo goriva. Sevale su kontre, mogao je Hazar ranije sve da završi ali je na kraju De Bruin posle prodora Čadlija ostavljen sam (?!?!) na 40 metara od gola, istrčao je do kraja i završio utakmicu. Kolarov i Ivanović su stvarno rokali napred iz sve snage i ostavljali promaju, ali i štoperski tandem Biševac-Nastasić je kako je svaki minut prolazio delovao sve nesigurnije i pogubljenije, pogotovu Biške. Miralasov gol ne vredi pominjati, ionako je bio ofsajd od 3 metra, ne znam kako su to prevideli zaista. Miha je pokušao sa rokadama, Šćepović i Stevanović su bili pokretljivi, ali ona igra je nestala. Ono što nam je opet vratilo veru i nadu da možemo opet da budemo normalna, solidna ekipa je isparilo uz gorak ukus.

Nadajmo se samo da će se ta igra vratiti večeras u Skoplju. Rezultat će sam doći..Još ne igra Goran Pandev, vlasnik fudbalske škole "Goran Pandev" iz Strumice! Eto nam šanse :)