Skupi trenerski hleb

Upravo sam čuo da je Roberto Di Mateo dobio otkaz. Nisam neki navijač Čelsija ali sam svakako tužan. Čovek koji je pre samo 6 meseci Čelsiju doneo dotad nedosanjani san i Ligu Šampiona je razrešen mesta šefa stručnog štaba. Ne možemo reći da je Čelsi pao na svim frontovima - i dalje ima šanse za prolaz u Ligi Šampiona a u prvenstvu zaostaje 4 boda za vodećim Sitijem. Stvari nisu baš dobro krenule ovog meseca, ali u svakom klubu se pojavljuju krize. Samo što Roman izgleda ne prašta te krize. Ne znam šta bi na to rekao Silvio Berluskoni koji Alegrija toleriše iako posle 13 utakmica ima čak 17 bodova manje od lidera Juventusa a u Ligi Šampiona visi o koncu u mnogo slabijoj grupi nego što je to Čelsijeva.

Bilo kako bilo, Benitez je verovatno prvi u redu da preuzme londonski klub, ali ne verujem da će ni igrači ni navijači biti previše oduševljeni ovim potezom vlasnika. Di Mateo je delovao da dobro upravlja svlačionicom i da ume da "potpali" igrače kad je to potrebno. Jedino je grešio u izboru igrača, eto i sinoć je eksperimentisao i obilo mu se u glavu - ne mogu svi igrati sa "false nine". Azar nije Fabregas i Čelsi nema koncept kao Barselonin, tako da mu je poprilično potreban pravi špic. Mogao je da upotrebi Staridža i da mu da šansu da se pokaže na velikim utakmicama kao špic. Zbog hrabrosti ili nečeg drugog, njegova ideja se katastrofalno pokazala. Ni Aspilikueta kao desno krilo nije bio baš najmudriji izbor. U utakmicama protiv Junajteda i Liverpula nije ni imao previše sreće, ni sa suđenjem, ni sa realizacijom. Tores, po običaju, ga nije ispoštovao. Dečko je izgubljen u vremenu i prostoru i vreme je da se počne raditi na pronalaženju drugog rešenja. Drogba je bio car, tu spora nema, ali je otišao, i vreme je da se okrene novi list, ali bez Fernanda. Nije ni prvi ni poslednji neuspeli transfer, tako da što pre se to prizna - tim bolje. Mislio sam da Di Mateo ima malo više kredita nakon Minhena i osvojenog FA kupa za svega 3 meseca vođenja ekipe. Ipak, skoro 100 miliona evra potrošenih u prelaznom roku ipak ne dolaze tek tako. Strogi gazda nije želeo da čeka da stvari pođu još više po zlu i otpustio je sedmog menadžera odkako je preuzeo klub. Mnogi su mu zamerali i nestrpljenje sa AVB-om ali posle trijumfa u maju, malo ko može puno da prigovori Abramoviču i njegovoj nestrpljivosti u donošenju odluka. Ko zna, možda je Italijan imao aferu sa nečijom, ženom, engleski novinari će se svakako potruditi da saznaju.

Di Mateo će morati da čeka novu šansu a Čelsi novog generala koji će probati da sprovede vladarove zamisli. Ako u januaru dođe i poneki vojnik iz Kolumbije, biće mnogo bliže cilju.

Bet and Win

Pokušaću da malo asistiram čitaocima u borbi protiv udruženja Mozzart/BalkanBet. Ne morate da mi uplaćujete x dolara/evra za tipove, dovoljno će biti da pobedite, satisfakcija je potpuna. Fokusiraću se malo više na PL, ali biće tu ponešto i od ostalih


Arsenal - Totenhem         GG3+ (ako ste mudri - 2.05 u Milenijumu, ako ne 1.69 u Mocartu)


Londonski derbi je uvek voleo golove. Zadnjih 5 utakmica na oba stadiona su došle u gg3+ obliku. Na sve to, čini mi se da Arsenal ne može da odigra utakmicu bez dosta golova u zadnje vreme. Odbrana više nije toliko čvrsta a Totenhem je ekipa koja voli da napada. Bejl, Dempsi i Defo garantuju bar jedan gol u mreži Manonea dok od Arsenala očekujem domaćinske nalete i nekoliko golova. Na Emiratima je to neka vrsta standarda. Za mene lično fiks kola, a za neki širi tiket se može pokušati i sa GG2+ (samo u Mocartu - igra u kojoj se juri rezultat od 2:2 i naviše. Kvota je uvek oko 4-5)



Norič - Mančester j.        Gost daje 2 (Balkan bet 1.45)


Norič bi trebalo da bude lak plen za raspucani Junajted i razumem što će većina igrati dvojku. ALi ovakvi mečevi koji zvuče najlakše obično nose najviše opasnosti. Videli smo prošli vikend da i tužna Aston Vila nije toliko tužna i da može da postigne čak 2 gola protiv klimave odbrane Junajteda. Ono u šta sam siguran je da RVP/Čičarito/Velbek mogu da daju 2 gola jednoj od najslabijih odbrana u ligi. Kvota je bliska dvojci, tako da je možda ovo najmanji rizik. Ne sećam se kad je Junajted pobedio nekog 1:0 u zadnje vreme, tako da se nadam da se to neće desiti ni sada.



VBA - Čelsi                   GG (1.6-1.7 svuda)


VBA razbija ove sezone. Stiv Klark je dugo čekao da bude prvi trener neke ekipe i dočekao je. Dugogodišnji pomoćnik u Čelsiju se sudara sa svojim bivšim klubom u pravom trenutku za VBA koji je zaista u sjajnoj formi. Mislim da stil fudbala koji domaćin prikazuje na svom Hotornsu garantuje da ćemo videti nekoliko golova. Gera i Odemvingi su itetkako sposobni da daju gol Čelsiju a opet ne verujem da "plavci" mogu da ne postignu nijedan (jeste da Tores smeta ali su opet toliko dobri da i sa tim hendikepom Mata Zamlata može da omogući neki gol). U sredu ih očekuje bitan meč u Torinu tako da mislim da će ovde malo da puste gas i da omoguće 1:1, 2:1 ili sličan rezultat.



Valensija - Espanjol      1  (1.5 svuda)


Istina je da Valensija nije što je nekad bila ali Espanjol je baš baš slab. Silom prilika sam ih gledao za vikend i glatko su izgubili od jednako tužne Osasune sa 0-3. Valensija, bez obzira na obaveze u LŠ mora da drži ritam za četvrto mesto i upravo je forma kući ono što ih održava. 4-1-0 im je skor na magičnoj Mestalji i treba očekivati da će dodati i petu recku. Malaga i Betis su blizu na tabeli i treba ih stići.



Napoli - Milan             Domaćin daje 2 ili GG (oko 1.8 obe)


Milan je ove godine toliko tužan da ja nemam reči. Na svu muku i trenutak u kome imaju 4 boda iznad zone ispadanja idu na noge Napoliju koji je poznat kao surov domaćin koji slabašnim odbranama daje golove. Kavani se još nije raspucao kako zna ali uvek može da bljesne, Insinje će svakako bekovima kao što su Konstant i De Sciljio praviti dosta problema tako da ako je Fiorentina na San Siru dala 3 ne vidim zašto Napoli kući ne bi dao bar dva pogotka. Za hrabrije tu je i kec a alternativa je i GG jer El Šaravi vuče Milan napred i iako im se smeši poraz mislim da mogu da postignu bar počasni na Estadio San Paolu. Izaberite sami.



Uli Kisa - Bodo/Glimt      GG3+ (1.83) - Norway 2 Play off


Ovo se ne bih trudio da obrazlažem. Jednostavno u ovoj ligi uvek igram golove kada Bodo igra u gostima ili kada HamKam igra kući. Pošto je Bodo došao do plej ofa, mislim da ću ga ispoštovati. Vi ne morate, ali ko hoće nek pokuša na nekom širem tiketu.


Toliko od mene zasad. Dobitak ne garantujem, ali vredi pokušati. Ima tu još par favorita, tipa QPR-Southampton GG i Inter 1 ali ovih 6 su ipak nekako sigurniji. Zahvaljujem se kolegi manager-u koji mi je dao ideju za ovakav vid analize i upotpunjavanja bloga petkom pred vikend:). Srećno i nadam se da u nedelju uveče slavite!

Stari kralj je mrtav..ili možda..?

Ne znam da li sam tokom vikenda pričao sa bar jednom osobom koja nije bila ubeđena u Čelsijevu pobedu u nedelju. Ne toliko zbog Čelsijeve snage, razigrane trojke iza špica (Mata, Oskar, Azar) ili domaćeg terena. Najveći razlog za optimizam je bio to što je Liverpul jednostavno slab. Slab je već duže vreme, ali ove godine je nekako definicija slabosti i nedorečenosti na terenu. Ni sreća ga nije baš služila, ni na terenu ni van njega. Prelazni rok je kilavo odrađen i sve što je moglo da pođe naopako - pošlo je. Kerol je pušten u Vest Hem u poslednjem trenutku a nije kupljena nijedna zamena. Rodžers se uzdao u Borinija i Suareza. Nažalost, Borini je ubrzo slomio stopalo i bacio svog trenera u još veću dubiozu. Jedine svetle tačke ostaju Sterling koji daje nadu za budućnost i  Suarez koji nemilosrdno daje golove i pored neubedljivog veznog reda koji ga okružuje.

Sve to je nekako govorilo da će Čelsi neće imati problema sa nekada daleko najuspešnijim klubom engleskog fudbala. Osokoljeni srećnom pobedom nad Šahtjorom, sve je bilo na njihovoj strani. Kada je Teri doveo domaće u vođstvo jednim od najlakše postignutih golova ikada (kada je skočio onako sam, verovatno je pomislio da je na treningu) delovalo je da sledi nov bolan poraz za Liverpul. Ipak, Rodžersovi izabranici su opet pokazali da imaju snagu i znanje da igraju derbije, bez obzira na sve probleme i okolnosti. Ne treba zaboraviti da su sa Sitijem odigrali nerešeno, od Mančestera izgubili pod sumnjivim okolnostima a da su jedino bili nadigrani od strane Arsenala u duelima sa top klubovima. Tokom nedeljnog derbija gledali smo razna tumbanja sa formacijama, Brendanova testiranja i menjanja pozicija Džerardu i Alenu, i ma koliko je sve to delovalo beskorisno, ekipa sa Enfilda je tokom meča imala mnogo više lopte u posedu, s tim da u nekim periodima nije znala šta će sa njom da uradi. Krajem prvog i početkom drugog poluvremena Čelsi je dominirao, stvorio mnogo šansi i prosto je drugi gol visio u vazduhu. Ali kako to i obično biva, i što bi rekao stari znalac Zvonko Mihajlovski - jeftine greške se skupo plaćaju. Liverpul je kaznio domaćina za propuštene šanse i izjednačio kao što je i primio gol - iz kornera, uz pomoć kriminalne odbrane. Od tog momenta, Liverpul je preuzeo igru i zaista na kraju bio bliži pobedi. Da nije bilo Čeha, mogli smo da vidimo totalni preokret, ali, kad se sabere i oduzme, remi je fer rezultat, ipak bi bilo surovo da je Čelsi izgubio, posle svih šansi koje su stvorili. Doduše i dalje je njihov problem što čekaju Toresa da proradi, a njegove šanse da proradi su iste kao i kod EI Niš televizora iz 1978. Falkao se traži, a i Drogba iz penzije bi dobro došao. Sve u svemu, koliko god komentara posle bilo u stilu "Liverpul se izvukao" " Čelsi nije imao sreće" " Glupi Tores" itd., opet se mora čestitati momcima sa Enfilda, jer obzirom na stanje u kome se nalaze, bod na Stamford Bridžu predstavlja veliki uspeh, ma kako taj bod bio izboren. Ofanzivna trojka Čelsija vredi bar 100 miliona evra, dok kod Liverpula ta cifra ide i do tri puta manje, i svodi se na Suareza. Sterling i Suso dolaze iz akademije, praktično za džabe (za Susa je možda neko nekad dao kilo grožđa Kadizu, dok je bio dete). Dakle, koliko god bedno izgledali, ne treba otpisivati Liverpul. Top tri im je apsolutno nedostižan a u nekom dosta srećnom scenariju i sa dobrim pojačanjima u januaru, mogu bar da zaprete i da se bar časno bore za to zlatno četvrto mesto, jer su i Totenhem i Arsenal zasad u nekoj magli.

Magla se održala i ovaj vikend a za to su se pobrinuli Mark Švarceneger i Edin Džekson. Ne može se reći da je Arteta nešto loše šutnuo penal, ali kad vas pročita čovek od dva metra i sa onolikim rasponom ruku, nema spasa. Mnogo bi za moral značila takva pobeda, ali će Tobdžije morati da je potraže negde drugde. U odbrani je i dalje velika promaja, i očajno fali neki razbijač na zadnjem veznom, pošto Abu Dijabi ima istog lekara kao i Aleksandre Pato.

Džekson svoj posao radi profesionalno, opet je ušao sa klupe i dao odlučujući gol. Moram priznati da ma koliko kukao, opet ga treba držati na klupi, jer kad god je počeo meč, nije odigrao kako valja. A i koga izbaciti? Aguera? Teveza? Da se ne šalimo..

Sledi nam još jedna idiotska pauza zbog nekih prijateljskih utakmica. Prava prilika za odomor i negledanje fudbala do vikenda.

Veliki i mali

Pouka je - ne možeš nikad biti veliki klub ako ne pobediš Ajaks kući. I to sa bar 2 razlike. Nije da želim da ponizim Ajaks, ali to je klub iz holandske lige, u kojoj odbrambeni fudbaleri zapravo i ne igraju odbranu nego mahnito trče okolo kao na nekoj video igrici, u kojoj svako ko je iole sposoban da bar 20 golova u sezoni. Svako od nas kad odgleda pregled, žali za propuštenom fudbalskom karijerom koja se mogla izgraditi u Holandiji. Jer, ako su oni ljudi mogli uspeti, zašto ne bismo mogli i mi? Naravno, Ajaks jeste najbolji u toj ligi i ima mnogo dobru školu, ali ekipa u kojoj su među glavnim violinama propali Rajan Babel i (ne umem da nađem odgovarajući pridev) Kristijan Poulsen svakako ne predstavlja neki vrh evropskog fudbala. Tačniije, nije ni u prvih 15 ekipa. Svaka ozbiljna, velika ekipa kao Real, Junajted, Barsa, Bajern bi im dala 3 i poslala kući. Siti očigledno još ne spada u taj vrh.

Džabe milijarde, džabe velike zvezde svetskog fudbala kad u dvomeču sa Ajaksom šampion Engleske ima 1 bod. Nema opravdanja, iako je istina da je nedosudjen čist penal na kraju i da je poništen možda i regularan pogodak Agueru. Manćinijevi momci su sami sebe doveli u ovakvu situaciju, da je bilo 3-0, ove stvari niko ne bi ni primetio. I Inter je prošli vikend u Derbiju Italije grubo oštećen i gubio je 1-0 neregularnim golom. Ali nisu seli da plaču već su nastavili da igraju i preokrenuli za 3-1. Sitijevi igrači izgledaju kao da i dalje nemaju to samopoudanje i uverenje da su jak, veliki tim koji pripada najvišoj klasi. Pojedinaćno pripadaju vrhu, ali kao tim ne. Ili im možda trener ne pripada toj klasi? Jedino što možda može da ih donekle opravda je što im je dragulj povređen. David Silva je igrač koji pravi razliku i koji može da donese pobedu kada je potrebno. Bez njega, očigledno da Siti nije pravi.

S druge strane, stvarno veliki klubovi ne praštaju malima. Braga je vodila ali je na kraju poražena u meču koji je obeležen prestankom rada reflektora. Može se reći da je penal koji je Runi dobio pomalo blag ali i bez toga se videlo da će u zadnjih 10ak minuta Mančester nekako pobediti - jednostavno jer je bolji i jer se protivnik uplašio. Posle sprdnje i betandwin poraza od BATE-a koji možemo pripisati jednoj vrlo retkoj pojavi u ovom milenijumu (da su Nemci neozbiljni) Bajern ide i ne prašta nikom ništa. Valensija, koliko god bila u finansijskim problemima je ipak i dalje klub sa renomeom i kvalitetom. Za očekivati je bilo da ako budu bili ozbiljni, Borisov neće imati nikakve šanse. Na kraju, 7-2 u dvomeču. Jednostavno su bolji i znaju da su bolji. S druge strane Zenit možda ima igrače, pa možemo reći da (ponekad) ima i igru ali nema mentalitet pobednika. Kako drugačije objasniti prvo mučenje kod kuće, a onda i poraz od ekipe u kojoj su glavne uzdanice Mića Jovanović i Diomerči Mbokani. Mislim Anderleht...Njih je čak i Partizan svojevremeno izbacio, a njihova liga spada verovatno u klasu naše. Zenit ulaže i ulaže, čuva ekipu, uigrava ali tu očigledno nešto fali.

Ima i onih koji su na jako dobrom putu da postanu veliki. I to s pravom. Borusija Dortmund i Šahtjor zaista postaju sile koje se moraju poštovati. Napadački, brz, nedaviteljski fudbal koji gaje osvaja srca navijača a bogami i tera strah u noge protivnika. Rojs, Vilian i Miktarjan su moderni ofanzivci, koji nisu vezani samo za jednu stranu terena ili jednu nogu (kao npr Miloš Krasić) već predstavljaju opasnost odakle god da se stušte ka golu. Svi znaju i da proigraju i da centriraju i da reše 1v1 i ne postoji klub koji ih ne bi želeo u svojim redovima. Iskreno se nadam da ćemo i jedne i druge videti u 1/8 finala umesto nedovoljno dobrih Sitija i Juventusa. Doduše, ako Juve stvarno pobedi na Donbas Areni onda zaslužuje svoje mesto među 16 najboljih, ali ako je suditi po prvoj utakmici u kojoj su se provukli sa nerešenim rezultatom kod kuće, crno im se piše u Ukrajini.

Ne smem zaboraviti ni Malagu, koja, ruku na srce ima velikana u grupi, ali baš posrnulog, koji više nije ni mera kvaliteta u Italiji. Lično bih voleo da ispadnu i Milan i Zenit, za kaznu. S kim god da se Malaga susretne u nokaut fazi, biće uživanje gledati te utakmice.

Doduše, naftaši s početka teksta imaju veliku priliku da me demantuju već za dve nedelje. Mesto je Etihad Stadium a protivnik je Real Madrid! Videćemo..

?!?!?!

Sa leve strane je scoresheet jedne od najuzbudljivijih i najbizarnijih utakmica koje sam gledao u svom životu. Jeste da je u pitanju samo Carling/Capital One kup, i istina je da ekipe ne igraju u najjačim sastavima, ali ono što se moglo videti u utorak uveče je zaista bilo neverovatno i neponovljivo. Nikada nisam video 12 golova na jednom meču, preokreta i povratka iz jame je bilo, ali zaista ne na ovakav način. Njukasl se pretprošle godine vratio protiv Arsenala posle 4:0, ali igrali su  kući na svom St. Džejmsu i imali igrača više. Arsenal je u utorak igrao u gostima i uspeo da se vrati posle 0:4 a onda i smogne snage da u poslednjih pola sata postigne još 3 gola i dođe do jedne sjajne pobede, koja će sigurno puno značiti igračima i pojačati njihovo samopouzdanje.

Teško je bilo verovati da ekipa koja je onako bedno igrala u prvom delu, kao što je to bio Arsenal, može da uradi bilo šta, osim da ubedljivo izgubi. Odbrane bi se postideo i Dragoljub Bekvalac, trener Pazara, Djoru i Mikuel su bili u nekom drugom vremenu i prostoru dok je Košelni nastavio sa svojom serijom autogolova. Svaki centaršut Redinga je bio opasnost i curilo je na sve strane. Mladi Martinez na golu je bio nesiguran i plašljiv, mada ne znam ko ne bi bio takav pored onakve odbrane. Jedina pozitivna stvar koju su Tobdžije uradile je akcija iz nadoknade prvog poluvremena, kada je Aršavin poslužio Volkota na tacni a ovaj neumoljivo rešio 1v1. Možda je to bio dovoljan signal Vengeru da ga zadrži i da mu da šansu u špicu koju toliko želi. Drugo poluvreme se nije mnogo razlikovalo od prvog, Reding je napadao i napadao, Robson Kanu i Džejson Roberts su prolazili i napadali kao Jork i Kol pre dosta godina a Arsenal se branio i pokušavao da dođe do svoje igre. I onda, iz nekog jalovog kornera u 62. minutu, javila se nada. Olivije Žiru je u svom prvom kontaktu sa loptom uspeo da svojom francuskom glavom pošalje loptu u mrežu. Narednih 20ak minuta je usledila masovna inicijativa gostiju ali bez mnogo uspeha. Reding je privodio utakmicu kraju, čak su imali dve šanse da potpuno reše a onda je usledilo čudo. U 90. minutu je Košelni uspeo da postigne gol posle kornera i za svoju ekipu i time se bar koliko toliko iskupi. Nastala je očigledna panika na stadionu Madejski i bojazan da će njihovi ljubimci prokockati veliko vođstvo. Arsenalovi navijači su se nadali da ekipa konačno može da pokaže lavovsku upornost i stigne nečije vođstvo, kao što su to uradili mnogi protivnici kada su igrali protiv njih. I uspeli su, Teo Volkot je u hiljaditom minutu u stilu rasnog špica probio levom stranom kaznenog i šutnuo ispod Fredericija, taman toliko da lopta pređe liniju, posle je neko i zakucao loptu u mrežu, čisto da ne bude zabune ili neke sudijske greške. MekDermot na klupi Redinga je pobledeo. Znao je šta sledi. Čamak, zaboravljeni pustinjski ratnik iz Maroka, koji nije postigao gol već 16 meseci, je u 103. minutu, sjajnim udarcem doneo vođstvo Arsenalu. I kada se činilo da je famozni preokret gotov, Pogrebnjak je zavio u crno odbranu Arsenala. Peti put. Ostao je sam na petercu i glavom, naravno, ubacio loptu u mrežu. U tom trenutku sam pomislio, čoveče, koliko će se Arsen smoriti ako SADA izgube, posle svega što smo videli. Ali, njegove zamene su pokazale još upornosti i znanja. Andrej Aršavin je u poslednjem minutu produžetka (a igrao je ceo meč) istrčao neverovatan šprint ka golu i stvorio gol za Volkota, koji je u svojoj prvoj utakmici kao špic posle dosta vremena, postigao het trik. Par minuta kasnije, pustinjski ratnik je uspeo da jednim sjajnim lobom zaključi meč i donese neverovatnu pobedu Arsenalu.

Šta može iz svega ovoga Arsen da zaključi - da Aršavin i dalje može da igra, da Čamak može ponekad da se nađe na klupi, da Frimpong mora negde na pozajmicu i da Volkot mora da ostane. Ako sada, kao gotov proizvod, negde ode, biće to još jedan u nizu velikih poraza za klub. On nije Fabregas ni Van Persi, ali svakako se može reći da je jedan od bitnijih delova ovog tima. 

Capital one kup je i u ostalim mečevima doneo uzbuđenja. Čelsi se kako tako osvetio za nezasluženi poraz od nedelje i pobedio Junajted 5:4 na Stamfordu. Mladići u zadnjoj liniji Junajteda ipak nisu izdržali pritisak na kraju i nisu uspeli da se izbore sa poprilično ozbiljnom postavom Čelsija u kojoj su igrali Luiz Kejhil, Mikel, Mata a na kraju i Oskar i Azar. Vidi se da je Di Mateo po svaku cenu želeo da pobedi i na kraju je uspeo, ponajviše greškama protivnika. Ipak, to neće obrisati gorak ukus od nedelje i pokradene bodove koje je Junajted odneo kući (može se čak reći i ne prvi put, posle kontroverzne pobede na Enfildu).

Mislim da imamo dovoljno dokaza da sledeći put ne preskočimo Liga kup, čak i kada se susreti i ne čine toliko primamljivim. Iako će se ovakav meč kao na Madejskom teško ponoviti, vredi čekati čisto da ne bi doživeli da vam neko prepričava ovakav meč!